U pariskom predgradu Montroj, u restoranu „Bila jednom jedna Jugoslavija“, nastavnicu LJiljanu Cirovic put otadžbine i u penziju ispratili su oni s kojim je ponajviše saradivala i koji su je u „svom motoru“ proglasili „nezamenjivom osovinom“.
Ovo nezaboravno vece, puno prisecanja i dosetki, organizovala je Zajednica srpskih i jugoslovenskih udruženja u Francuskoj, na celu sa predsednikom Zoranom Jankovicem. Uz predsednike klubova, skupu je prisustvovao i konzul Gavrilo Kneževic.
U predigri veceri, LJilja Cirovic je predsedniku Jankovicu predala podebelu dokumentaciju o Zajednici, koju je proteklih godina pedantno vodila i klasificirala, a potom su na red došli pozdravni govori. Tako je predsednik Jankovic pozvao prisutne da LJilji nazdrave i požele srecan put, ali i brz povratak-posetu, zakljucivši: „Zapisala je sebe u svaki klub i svakome širom otvorila vrata. Hvala joj!“
Pocasni clan „Kozare“
Dr Momcilo Vucic, kolega iz JDŠ je govorio sa mnogo topline, podvukao koliko je LJilja doprinela u svom uciteljskom poslu, podsetio na poslednju besprekornu školsku priredbu u Pjerfitu, kakva do sada nije videna i naglasio da ce LJiljinim odlaskom svi osecati prazninu.
– Zbog svega što je cinila za našu decu i naš narod, mi u KUD „Kozara“ proglasili smo je pocasnim clanom – rekao je dr Vucic.
Poetesa Dana Dodic je LJilji posvetila pesmu u kojoj stoji: „Kako reci dovidenja da rec ne zatreperi, pred zajednickim vremenom ostavljeni na putu, koji smo zajedno gradili“.
Predsednik Jagodine Ivan Tomic, koji se u LJiljinu cast ošišao na „nulericu“, duhovito je nabrajao:
– Na sastancima LJilja piše, briše, uzdiše, ne zna šta da napiše, a sve u prilog zajedništvu. Jeste, LJilja nam je bila uciteljica života.
Konzul Kneževic je dodao:
– Boj ne bije svijetlo oružje, vec boj bije srce u junaka. Naša LJilja je junacina.
A kao i uvek skromna, nastavnica LJilja je na rastanku, primajuci na poklon monografiju Francuske, porucila iz srca:
– Družili smo se i ostavila sam vam deo sebe. Ali ste me vi mnogo više zadužili. Bila su teška vremena. Pomagali ste mi. Secam se Zorana Milinkovica koji nije bio ni svestan šta je uradio, a vratio je školu državi. Upamtite, družite se, razgovarajte sa ljudima, idite od kluba do kluba, ništa na silu, vec sve drugarski i cinite sve da ljubav potisne zlo i mržnju. LJudi moraju da se zbliže, a ja cu uciniti sve da se približe Beograd i Pariz, Jugoslavija i Francuska.