Dopunska škola
Učiteljice Dopunske škole na srpskom jeziku u Berlinu, Marija Aleksić i Mirjana Stefanović, i ove godine su sa svojim učenicima pripremile veličanstvenu Svetosavsku akademiju. Priredba posvećena školskoj slavi i našem velikom prosvetitelju, Svetom Savi, održana je u Crkvi Sveti Sava na Vedingum gde je episkop Grigorije prelomio slavski kolač sa učenicima Dopunske nastave koju organizuje Ministarstvo prosvete Srbije. Vladika je zajedno sa protojerejima stavroforima, Radomirom Kolundžićem i Veljkom Gačićem, prethodno služio liturgiju kojoj je, kao i kasnije priredbi, prisustvovala i ambasadorka Srbije u Nemačkoj, dr Snežana Janković, sa suprugom.
Nastavnica Marija Aleksić se u pozdravnoj reči obratila svim prisutnim gostima, roditeljima i učenicima, a posebno zahvalila episkopu Grigoriju i ambasadorki Janković, kao i ostalim prisutnima iz javnog života srpske zajednice u Berlinu. Prigodan kulturno-umetnički program otpočeo je izvođenjem Himne Svetom Savi. Tokom Svetosavske akademije odata je počast Svetom Savi, brojnim recitacijama, dramskim dijalozima, legendama i predanjima, slaveći njegovo delo i vrline i pronoseći duh svetosavlja. Akademiju su, kao i priredbu pred Novu godinu, vodile učenice Helena Ždrale i Sofija Penške, a deca su umela složno i sa puno poštovanja prema istorijskoj ličnosti, kakav je Sveti Sava, da otpevaju i izrecituju sve pesme njemu posvećene. Ukoliko se neko nakratko zbunio ili u momentu nije mogao da se seti određenog stiha, imao je punu podršku i razumevanje drugara i drugarica, pa priredba nije gubila na kontinuitetu, uz veliko odobravanje publike. Akademija je završena horski uz pesmu “Sveti Savo, mudra glavo”, koju su svi učenici programa otpevali zajedno sa publikom. Po završetku Srpska pravoslavna crkvena opština u Berlinu donirala je paketiće za sve učesnike priredbe, a neki od učesnika i njihovi roditelji su za “Vesti” govorili o utiscima.
Zorana Sekulić Beher je došla na priredbu sa sinovima, Milošem i Lukom, dok je suprug, Peter Sekulić Beher ostao kod kuće. Kako kaže, ona je uzela i muževljevo prezime, ali i on njeno, tako da su svi porodica Sekulić Beher.
– Miloš ide u srpsku školu već tri godine, Luka je u predškolskom, ali nadamo se da će od jeseni da krene i u srpsku školu. Vežbali su obojica da pevaju Himnu Svetom Savi i pesmu “Sveti Savo, mudra glavo”. Miloš je dobio od učiteljice jednu kratku recitaciju da nauči, Luka je učio zajedno sa njim, ali nije želeo da učestvuje. U Berlinu smo šest i po godina, Miloš je rođen u Hofu, u Bavarskoj, gde sam ja prethodno živela 11 godina. Luka je rođen u Berlinu, gde smo se preselili neposredno pred njegovo rođenje. Ja sam iz Gornjeg Milanovca i završila sam engleski jezik i književnost, ali sam još uglavnom sa decom kod kuće. Suprug Peter je socijalni pedagog i radi u jednom rehabilitacionom centru. Prošle godine smo, posle tri godine pauze zbog korone, bili u Srbiji. Zato smo stali skoro tri nedelje, a prvih nekoliko dana smo proveli u Bosni, odakle je moj otac koji sada živi u Čačku. Nekoliko dana smo proveli i u Beogradu. Sa našim ljudima se srećemo uglavnom ovde u crkvi.
Miloš je učešće na priredbi ozbiljno shvatio.
– Imam devet godina i danas sam recitovao pesmicu “Sveti Savo, mudra glavo”. Nije mi uopšte bilo teško da je naučim.
Luka je uz starijeg brata učio stihove, ali još se nije odvažio da učestvuje.
– Čuvam se za sledeću godinu – rekao je Luka i dodao:
– Imam šest godina i mnogo volim da idem u Srbiju, a najviše mi se sviđa kod bake u Gornjem Milanovcu.
Jedan od učesnika priredbe bio je i Tomo Imai Nedeljković, čiji tata Slađan potiče iz okoline Vranja, a mama Misuki je iz Japana. Tomo je prošlog proleća krenuo u Dopunsku školu i već je dobro savladao srpski da može i sam da recituje pesme o Svetom Savi.
Loza Prodanovića
Tri sestre, Jana koja ide u drugi razred, petogodišnja Emilija i Darja koja ima tek 10 meseci, garantuju da će još dugo neko iz njihove porodice Prodanović učestvovati na priredbama srpske Dopunske škole.
Uz Emiliju i Janu bila je sestra od ujaka Sofija, a mala Darja je bila u naručju, malo mame Anite, malo tate Nenada. Jana o svom sadašnjem učešću na priredbi kaže:
– Pevala sam pesmu “Sveti Savo, mudra glavo”, kao i himnu Svetom Savi. Već dve godine idem u srpsku školu, a i u nemačkoj školi imam drugarice sa kojima pričam srpski. Mama Anita radi kao negovateljica, a tata Nenad radi u BMNj. Na odmor odlazimo u Zrenjanin, odakle su tatini roditelji, koji je rođen u Berlinu, a odlazimo i u Bitolj u Severnoj Makedoniji, odakle je mama.
Petogodišnja Emilija Prodanović je samo dodala da ide u predškolsko, ali se sprema da od jeseni krene u srpsku školu.
Budući školarac
Milanka Jovanović je od svoje četvoro dece, na priredbu dovela samo četvorogodišnjeg Omara. Trinaestogodišnja Sofija, jedanaestogodišnji Stefan i osmogodišnji Bađa, iako imaju iskustva sa srpskom školom, ovoga puta su ostali kod kuće. Milanka je htela da Omar, koji tek treba da krene na nastavu, stekne neko iskustvo i interesovanje za srpsku školu, pa joj je bilo važno da baš on dođe. Iako je sa interesovanjem propratio priredbu, Omara je posle toga umor savladao, pa je usnuo u sali crkve, gde su deca mogla da se posluže. Milanka je dodala:
– Omar je još mali, ima tek četiri godine, ali bi ipak krajem avgusta već mogao da se pridruži ostalim đacima u srpskoj školi – kaže Milanka, koja je pre 10 godina u Berlin došla iz Starog Bečeja.
