Lukava strategija libijskog vođe, ne žuri da napadne gradove koje drže pobunjenici, ne koristi celokupnu oružanu silu
Tripoli noću iz aviona blešti, svi putevi, kuće i bazeni osvetljeni su, na fudbalskom stadionu reflektori upaljeni, a fudbalera nema. Naš avio-prevoznik Jat ima redovnu liniju za Tripoli, avion praktično prazan, aerodromsko osoblje, Libijci, vrlo je ljubazno, cene to što naša kompanija nije obustavila letove.
Znate, kada je NATO bombardovao Jugoslaviju 1999. godine mi smo primili četiri ’Jatova’ aviona i sve vreme ih ovde čuvali potpuno besplatno, kaže mi Jusuf Rahman, jedan od menadžera na aerodromu. U aerodromskoj zgradi nema gužve, izvan zgrade pravo šatorsko naselje Afrikanaca koji čekaju avione svojih država da bi se evakuisali. Policijska kontrola na izlasku na autoput, koji vodi od aerodroma do Tripolija, vrlo je diskretna. Nema ni tenkova ni oklopnih transportera.
Događaji u Libiji zapravo su vrlo teško objašnjivi. Prvo se mislilo da ono što se dogodilo u Tunisu i Egiptu nije moguće da se dogodi i u Libiji. No, kada je počela pobuna protiv pukovnika Gadafija, mnogi su mislili da će on brzo sići sa vlasti, da će ga domino efekat srušiti za desetak dana. Ali u Libiji nema srednje klase, ima siromašnih, ali nema gladnih. Ovde nema ni političkih stranaka, nema institucionalne opozicije kakva postoji u Tunisu i u Egiptu,.
Ipak, zvanični Tripoli je neka dva meseca pre ovih događaja upozoravao da dve TV stanice, Al Džazira i Al Arabija, vode forsiranu medijsku kampanju protiv režima pukovnika Gadafija. Libijci ovde kažu da je sve jasno ako se zna koji i čiji kapital stoji iza tih televizija. Posebno je događaje u Libiji podsticala TV Al Džazira izveštavajući o teškim borbama u Tripoliju.
Prošao sam jutros gradom, nema nikakvih tragova teških borbi. Tripoli je miran i osunčan grad, petak je ovde neradan dan i samo je riblja pijaca, smeštena uz gradsku luku, puna kupaca i prodavaca. Jedna policijska stanica, blizu Zelenog trga, koja je bila spaljena, sada se ubrzano kreči. Fontane rade, saobraćajci na raskrsnicama sede u svojim automobilima. Nijedan pucanj se ne čuje.
Pukovnik Gadafi je, očigledno, konsolidovao situaciju u zapadnom delu Libije. Vladine snage zauzele su pre tri dana grad Zavija, oko 50 kilometara zapadno od Tripolija. Ovde su pobunjenici na početku oteli dvadesetak tenkova iz jedne kasarne i na ultimatum Gadafijevih snaga da se problem mirno reši, da se izbegnu borbe i da polože oružje nisu pristali. Pregovori oko Zavije trajali su sedam dana i posle toga su u uličnim borbama jedinice pukovnika Gadafija savladale pobunjenike.
Grad Misurata, na zapadu zemlje, takođe je pod kontrolom vladinih snaga, a od juče je pod kontrolu pukovnika Gadafija vraćen i grad i luka Ras Lanuf, oko 650 kilometara istočno od prestonice. Ras Lanuf je strateški važan grad, jer je ovde centar hemijske industrije, ovde su rafinerije i jedno od čvorišta naftovoda. Grad Brega, 750 kilometara od Tripolija, još je pod kontrolom pobunjenika, kao i Bengazi.
Na vojnom planu snage pukovnika Gadafija polako napreduju ka istoku države. Rastojanja između Tripolija i gradova na istoku velika su, Gadafijevim trupama treba vremena da se prikupe u tom području, jer jedan oklopni bataljon već na početku pobune je prešao na stranu demonstranata.
Moglo bi se reći da pukovnik Gadafi primenjuje vrlo lukavu strategiju, ne žuri da napadne gradove koje drže pobunjenici, ne koristi celokupnu oružanu silu, dosta oprezno i dozirano koristi avijaciju.
Pobunjenici sve svoje snage drže duž puteva ili neposredno uz njih, tako da avijaciji pukovnika Gadafija nije problem da ih u jednom jačem vazdušnom naletu desetkuje.
Gadafi to izbegava, jer je svestan da NATO i SAD motre svaki njegov korak, da se samo čeka prekomerna upotreba sile da bi alijansa vojno i direktno intervenisala.
Zapad ne smatra da se vojnom intervencijom može smatrati ulazak tri holandska marinca sa helikopterom duboko ušao u teritoriju Libije, niti pojavljivanje desetočlanog tima britanskog SAS-a, koji su seljaci u okolini Bengazija motkama premlatili.
Libijci u Tripoliju tvrde da je u području Bengazija već oko 70 britanskih instruktora koji pomažu pobunjenicima. Televizija je ovde prikazala i sanduke sa oružjem koje je opoziciji stiglo iz Katara.
Libijska televizija emitovala je nekoliko puta i prisluškivane i snimljene telefonske razgovore američkog i britanskog ambasadora sa vođama opozicije u Bengaziju. Dve ekselencije pitaju pobunjenike kako da im pomognu i šta im treba. Inače, te dve ekselencije već su ranije napustile Tripoli.
