Od početka ruske agresije, nijedan dan u Ukrajini nije prošao bez vazdušne uzbune. Do sada ih je bilo preko 18.000, pokazuje nova analiza. Ona otkriva i kako se menjao tok rata, piše DW.
U pola dva, usred noći, oglasile su se sirene: „Znak za vazdušnu opasnost u gradu Kijevu. Idite u skloništa“, kaže se u kratkoj poruci. To je bio 16. mart 2022, tri nedelje posle početka rata.
Ukrajinske vlasti upozoravaju građane i putem aplikacije koja koristi kanal na Telegramu. Crvena tačka u poruci znači – potražiti zaklon i sačekati.
Četiri sata i osam minuta kasnije vest sa zelenom tačkom: „Kraj vazdušne opasnosti u vazdušnom prostoru Kijeva.“ Tačno je 05:41 ujutro. Uslediće još sedam upozorenja, u Kijevu je tog dana odjeknulo nekoliko eksplozija.
Nemački javni servis WDR je analizirao podatke iz aplikacije. Pokazalo se da je od 15. marta 2022, kada su upozorenja počela da se prosleđuju putem Telegrama, do kraja januara ove godine nijedan dan u Ukrajini nije prošao bez upozorenja na vazdušnu opasnost.
Nekada je opasnost proglašavana regionalno, a nekad za gradove. Ukupno je bilo 18.000 poruka sa crvenom oznakom i isto toliko sa zelenom.
Korisnici Telegrama reaguju emodžijima – slomljena srca, besna lica ispod poruke o proglašavanju vazdušne opasnosti, a srce i golub kao simbol mira ispod poruka o prekidu opasnosti. Tako je ova aplikacija svedočanstvo o stalno prisutnoj opasnosti u Ukrajini.
Sa spremnim koferom u sklonište
U glavnom gradu Kijevu je između marta 2022. i januara 2023. bilo 220 vazdušnih uzbuna. Svaki put se od građana zahtevalo da potraže zaklon.
„Obucite se brzo, uzmite pripremljen kofer za slučaj nužde sa najneophodnijim stvarima i dokumentima i pođite u sklonište.“ Tako dopisnica Prvog programa nemačke televizije (ARD) Andrea Ber opisuje zvanične preporuke u slučaju vazdušne opasnosti.
Ona kaže da nisu svi u stanju da prihvate preporučen način ponašanja. „Na selu mnogi nemaju podrum, a u blizini nema skloništa. Pre svega slabije pokretni, stariji ljudi ili osobe sa invaliditetom često moraju da se uzdaju u sreću da se to neće dogoditi baš njima.“ Dodaje da je i tada od koristi da se čovek sakrije u kupatilu ili iza drveća.
Ne znači da će posle svake vazdušne uzbune uslediti i napad, ali svaka uzbuna bi mogla da mu prethodi. Vest sa crvenom oznakom za ljude znači smrtnu opasnost.
Mada se uzbune mogu desiti u bilo koje vreme, češće su u vremenu od devet naveče do ponoći, pre podne i u podne. „Svakodnevni planovi padaju u vodu. Teško je tako isplanirati sadašnjost i budućnost. To izaziva strah i stres“, kaže Ber.
Prosečno uzbuna traje sat vremena, ali ponekad to traje četiri sata pa i duže. Ako bi se sabralo vreme uzbune u Kijevu, bilo bi to 570 sati ili 23 dana trajne vazdušne uzbune.
Marta 2022. su se najčešće oglašavale sirene u Kijevu, pet ili šest puta na dan. Ta učestalost je opala tokom proleća i leta, sve do oktobra. Tada je Rusija počela sa sistematskim napadima na civilnu infrastrukturu, pa je tada porasla učestalost uzbuna.
Broj mesta na kojima se proglašava uzbuna se smanjuje
Analiza upozorenja pokazuje da se ugroženost nekih mesta tokom vremena promenila. Broj mesta koja su proglašavala vazdušnu opasnost smanjio se sa 145 u martu 2022. na 31 u novembru.
Posle zaustavljanja ruskog napada na Kijev i povlačenja ruskih trupa sa severa zemlje u prvim aprilskim nedeljama prošle godine, ratna dešavanja su se od leta sve više koncentrisala na jug i istok zemlje. Za razliku od Kijeva, broj dnevnih vazdušnih uzbuna u tim područjima ostao je visok.
Tako je od marta do kraja januara u oblasti Harkova proglašavana vazdušna opasnost čak u 318 dana. Samo pet dana su prošli bez oglašavanja sirena. Ukupan broj uzbuna je u toj oblasti najveći: 1.572 za 11 meseci. Slično je u dnjepropetrovskoj, donjeckoj i zaporoškoj oblasti.
Vazdušne uzbune često nisu u direktnoj vezi sa događajima na frontu, pa se uzimaju kao indikator za ugroženost stanovništva. Harkovska oblast je, na primer, u januaru zabeležila 30 vazdušnih uzbuna, mada je od septembra ponovo pod kontrolom ukrajinskih snaga.
U oblasti Harkova vazdušna opasnost se proglašava četiri do pet puta dnevno, mnogo češće nego u Kijevu. Ako bi se izračunalo ukupno vreme trajanja vazdušne uzbune, tu bi se izašlo na 1.374 sata ili 57 dana trajne vazdušne opasnosti.
Osim toga, između oglašavanja sirena i udara u Harkovu i okolini protiče manje vremena nego u ostalim delovima Ukrajine. Granica sa Rusijom je udaljena samo 40 kilometara. „Tu ljudi posle proglašavanja vazdušne opasnosti imaju manje od minuta da potraže zaklon“, kaže Ber.
Analizirani podaci
Novinarski tim je analizirao 35.000 zvaničnih poruka o vazdušnoj opasnosti ili njenom prestanku koje su emitovane na Telegramu pod @air_alert_ua. Ta upozorenja retko obuhvataju i artiljerijsku vatru, ima ih na ovoj aplikaciji svega 400, iako je granatiranje često uzrok razaranja i smrti.
Zbog ruske aneksije, nema podataka za oblasti Luganska i Krima. Isto tako, podaci za Herson su nepotpuni, pošto je ta oblast od marta do septembra bila pod ruskom kontrolom.
Ber kaže da se u celoj Ukrajini tokom godine promenio odnos prema vazdušnim uzbunama. „Na početku su se mnogi ljudi plašili. Trčali su u skloništa ozbiljno shvatajući upozorenja. S vremenom je to popustilo.“
Ber objašnjava da je opuštanje opasno po život, jer se sve češće dešava da ljudi ignorišu znak za vazdušnu opasnost i stradaju vozeći automobil ili hodajući ulicom. „Na izvestan način je to za mnoge postala tužna rutina.“
