Filmsku ekipu okupio je Branko Dimović Dimeski koji dugo živi u Norveškoj, a koji je već producirao i dokumentarni film Logor smrti u Karašjoku.
Reditelj filma je Goran Vukčević, a producent Dragan Videnović. U radu na filmu učestvuju i Johanes Solberg, doktor filozofije i teologije kao i mnogi istoričari iz Srbije i Norveške.
Prve scene filma pod radnim naslovom „33 anđela“, snimljene su na lokalitetu Staro sajmište u Beogradu.
„Najveći broj dece koji je kasnije poslat u norveške logore za vreme Drugog svetskog rata, upravo poslat iz logora Staro sajmište, a pre toga logora u Jasenovcu.Uradili smo ogromno istraživanje u saradnji sa srpskim i norveškim istoričarima i došli do novih saznanja prilikom rada na prvom filmu koji smo radili, „Logor smrti u Karašjoku“, koji je naišao na veliko interesovanje, kako publike u Srbiji, tako i u Norveškoj. Dakle, došli smo do novih saznanja, a to je stradanje srpske dece u logorima u Norveškoj. Za vreme Drugog svetskog rata, izaslanik nemačke komande Karl Petersen, u komandi govori o tome da je 3000 Srba muškaraca, i 3000 žena poslato u logor na Staro sajmištu, kao i 500 dece, od kojih će oko stotinu biti poslato na sever“, kaže
Veliki broj te nesrećne, utamničene srpske dece koja su u Norvešku dovedena zajedno sa starijim internircima u toj zemlji je izgubio život.
„Mi smo do početka snimanja imali informaciju o 33 dece, ali nažalost, taj broj je sada u porastu, jer se veliki broj potomaka javio posle podrške medija u Srbiji i Norveškoj, tako da se broj uvećao. Najmlađi koji su stradali su deca od 12,13 do 17 godina“, kaže
Za snimanje ovog filma zainteresovani su i mnogi Norvežani, kako bi se dodatno rasvetlio ovaj tragičan deo zajedničke istorije.
„Rekao bih da sam od svog detinjstva bio jako zainteresovan za istoriju Drugog svetskog rata, zbog toga što je moj deda bio poslat u radni logor Saks end hauzen. U porodici smo mnogo razgovarali o tome tokom mog detinjstva i mladosti.
„, kaže
Norvežanin Johanes Solberg, doktor filozofije i teologije, inače, narator u ovom filmu, govori o svom interesovanju za tragičnu sudbinu Srba u Norveškoj u Drugom svetskom ratu.
Johanes Solberg je inače, pre desetak godina prešao u pravoslavnu veru i na svojoj farmi podigao pravoslavnu kapelu. Formirana je i parohija u kojoj se okupljaju Srbi, kao i Norvežani koji su prešli u pravoslavlje.
Uz veliki pijetet prema senima žrtava Drugog svetskog rata, iz norveških logora smrti, primer doktora Solberga svedoči o tome da su Srbi i Norvežani od tada prošli dug put, okupljajući se danas u miru.
Branko DIMOVIĆ DIMESKI/producent filma
Johanes SOLBERG/doktor teologije i filozofije
