BEOGRAD – Jedna od najkontroverznijih ličnosti srpske emigracije u Americi sedamdesetih i osamdesetih godina, Boško Radonjić, umro je jutros posle kraće bolesti u 68. godini u Vojomedicinskoj akademiji.
Radonjić je u Beogradu bio poznat kao vlasnik Lotos bara, ali daleko je čuveniji po svojoj prošlosti u Sjedinjenim Državama, gde je postao kum irske mafije u Njujorku i veliki prijatelj Džona Gotija, poslednjeg dona „Koza Nostre“ u Americi.
Boško Radnonjić je krajem šezdesetih pobegao u čikago. Prema pisanju američke štampe, 1975. godine je učestvovao u bombaškom napadu na Jugoslovensku misiju pri UN, a 1978. priznao je krivicu za učešće u zaveri – postavljanje bombe u kući jugoslovenskog konzula i u jugoslovenski klub, 1975. u čikagu.
Po izlasku iz zatvora, 1982, vratio se u Njujork i, posle serije ubistava i hapšenja vođa njujorškog podzemlja, krajem osamdesetih, i sam postao kum – kako ga je opisivala tadašnja štampa, prvi Srbin na čelu irske mafije.
Sa te pozicije uspeo je da ujedini Irce i Italijane, čiju je familiju Gambino predvodio čuveni Džon Goti.
Veći deo devedesetih godina proveo je u bivšoj Jugoslaviji, a na naslovnim stranama u Americi pojavio se januara 1999, kada je spektakularno uhapšen u Majamiju, na Floridi.
Suđeno mu je po optužnici iz 1992, za namešanje porote na suđenju Gotiju šest godina ranije, ali su sve optužbe povučene pošto je ključni svedok slučaja, insajder iz Gotijvih redova Salvatore Gravano, zvani Semi bik, optužen zbog droge dok je bio u programu za zaštitu svedoka.
U kasnijim intervjuima Radonjić je tvrdio da ga FBI, zapravo, progoni jer je krajem osamdesetih godina otkrio da zajedno sa Ministarstvom pravde pripremaju hapšenje i suđenje njegovom prijatelju Džonu Gotiju, šefu sicilijanske mafije u Americi.
Od 1990. godine živeo je u stanu iznad Lotos bara u Zmaj Jovinoj ulici, koji je zakupio i pretvorio u ekskluzivni noćni klub. Na Zlatiboru je držao kockarnicu u hotelu Palisad, kasnije sagradio kazino Bos.
Rođen je 17. maja 1943. u Užicu, gde će u subotu biti i sahranjen. Porodica je saopštila da će opelo i komemoracija biti održana u subotu, 2. aprila 2011. godine u 10 časova na Novom groblju u Beogradu, a sahrana istog dana u Užicu u 15 časova.
