Na osnovu uvida autoritativnog konzilijuma u Miloševićevo zdravstveno stanje sačinjen je pravi naučni rad sa velikim brojem relevantnih medicinsko-naučnih referenci, koje potvrđuju da je predsednik SRJ mučki ubijen u tamnici Haškog tribunala
Dana 12. marta 2004. godine, lekarski Konzilijum u sastavu: direktor Naučnog centra kardiovaskularne hirurgije A.N. Bakulev, akademik Ruske Akademije Medicinskih nauka, glavni kardiohirurg Ministarstva zdravlja Ruske Federacije L. A. Bokerija, dopisni član Ruske akademije medicinskih nauka, rukovodilac kardiološkog odeljenja J. Z. Gluhova i docent doktor medicinskih nauka, rukovodilac kardiološke klinike VMA Beograd Zdravko M. D. Mijailović – razmotrili su dostupna medicinska dokumenta, kao i rezultate pregleda (od 16. 1. 2004) Slobodana Miloševića.
Na osnovu uvida autoritativnog konzilijuma sačinjen je pravi naučni rad sa velikim brojem relevantnih medicinsko-naučnih referenci, iz kojeg ekskluzivno objavljujemo neke od zaključaka:
Rizik da se ovome bolesniku otkrije novo kardiovaskularno oboljenje je 49 odsto;
Kod bolesnika postoje udruženi glavni faktori za koronarne bolesti, tako da je rizik od smrti ili infarkta miokarda približno uvećan 20 puta;
Kako kod bolesnika postoje udruženi faktori rizika, rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti je višestruko povećan;
Na osnovu nedovoljne fizičke aktivnosti (sedaterni način života), rizik od smrti je povećan 25 do 100 odsto.
Poznato je da su zbog trajanja suđenja i zatvorskih pravila primenjivanih na njemu, Slobodanu Miloševiću veoma često onemogućavane čak i obavezne dnevne zatvorske šetnje.
Na osnovu nekih drugih faktora, poput holesterola i slično, rizik nastanka smrti je najmanje dvostruko uvećan u odnosu na osobe sa normalnim holesterolom…a mortalitet je kod njega povećan približno sedam puta.
1. Rizik od moždane smrti je povećan i do 20 puta;
2. Rizik od koronarne smrti je povećan oko pet puta;
3. Rizik od bilo koje smrti povećan je četiri puta.
Na osnovu hipetrofije leve komore izveden je zaključak da je verovatnoća fatalnih kardiovaskularnih događaja (infarkta miokarda, angine pektoris, malignih poremećaja ritma i iznenadne smrti) povećana najmanje za 20 odsto.
Na osnovu nekih drugih faktora zaključuje se da je rizik od kardiovaskularne bolesti povećan do pet puta.
Pri samom kraju nalaza izvodi se zaključak da je velika verovatnoća da se redukcija radnog opterećenja i psihomentalnog stresa ne može postići nasilnim putem (samo lekovima – jer bi to najverovatnije bitno poremetilo radnu i psihofizičku sposobnost pacijenta).
Najverovatnije je nužno redukovati radno opterećenje i sveukupne okolnosti koje povećavaju psihomentalni stres i to u saradnji sa bolesnikom.
Definitivni autoritativni zaključak glasi:
Radno opterećenje i prolongirani mentalni stres korigovati u saradnji sa bolesnikom na sledeće načine:
Smanjiti ukupan broj radnih časova (dnevnih, nedeljnih itd);
Povećati broj časova neophodnih za relaksaciju i rekreaciju;
Napraviti pauzu u radnim i psihomentalnim naporima od godinu dana (redovno pratiti efekte odmora na zdravstveno stanje bolesnika i po potrebi preduzimati i dodatne mere);
Posle tog oporavka, dalje radno opterećenje stalno usklađivati sa aktuelnim zdravstvenim stanjem bolesnika.
Nijedan od ovih zaključaka, kao što je poznato, nije prihvaćen. Naprotiv. Slobodan Milošević je i dalje namerno pogrešno lečen – i to na način koji je on na dan pre smrti u pismu Ruskoj ambasadi u Beogradu i Vladi RF označio kao pokušaj ubistva – radno opterećivanje mu je uporno bilo povećavano, naprosto je zatrpavan novom dokumentacijom, administrativnim zabranama, izolacijama, zabranom komuniciranja i osujećivanjima poseta njegove supruge dr Mirjane Marković, te progonom drugih članova porodice.
A kada je kao spas na red došla moguća laka hirurška intervencija i lečenje u Rusiji, za šta je Rusija pružila garancije, pristupilo se njegovoj konačnoj likvidaciji 11. marta 2006. godine, u Ševeningenskoj tamničkoj ćeliji.
