J. Gajeskov
U četvrtak, 25. maja, Srpska pravoslavna crkva i vernici svečano su obeležili veliki hrišćanski praznik Vaznesenje gospodnje – Spasovdan, inače pokretni praznik koji se praznuje uvek u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova.
Spasovdan je molitveno obeležen u svim srpskim hramovima širom Australije.
U Sabornom hramu Svetog velikomučenika Georgija u sidnejskoj Kabramati okupio se veliki broj vernika, kako bi obeležili jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika.
Svetu liturgiju u Kabramati je služio i vernike pričestio starešina hrama, protojerej-stavrofor Đuro Đurđević, dok je pevnicu predvodio protojerej Goran Ćećez.
Na Spasovdan se obeležava dan kada se dovršio Hristov boravak u telu, na Zemlji, radi spasenja i iskupljenja ljudskog roda, i kada se on pred apostolima, završivši delo spasenja, vazneo na nebo i seo s desne strane svog oca, uči Crkva.
Koliki mu je značaj oduvek narod davao vidi se po tome što je najveći istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države, čuveni Dušanov zakonik, obnarodovan na Spasovdan 1349. godine, a dopunjen je takođe na Spasovdan 1354.
Spasovdan je i slava grada Beograda, a osim kao stočarski i ratarski praznik, slavi se i kao krsna slava.
Tog dana se ne rade teški poslovi, u znak poštovanja prema velikom prazniku koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.
