Građani i firme kao državni bankomat

gradjani-i-firme-kao-drzavni-bankomat

pixabay.com

Budžet države Viktorije, koji je donet početkom prošle nedelje, i dalje izaziva polemike u javnosti.

To i ne treba da čudi kada se zna da je, donošenjem novog budžeta, vlada Danijela Endrjuza učvrstila Viktoriju na poziciji najzaduženije države u Australiji, ali i države koja ima najviše poreze na Petom kontinentu.

Naime, merama budžeta za narednu finansijsku godinu, preduzeća i vlasnici kuća snažno su pogođeni novim porezima, koji imaju za cilj da se u narednih deset godina pokrije 30 milijardi dolara duga Viktorije nastalih u vreme pandemije kovida.

Endrjuzova vlada je procenila da će „naknada za kovid dug“ (Covid Debt Levy) prikupiti oko 8,6 milijardi dolara do 2026-27. godine.

Međutim, i pored ovog decenijskog plana otplate, budžetski dokumenti Endrjuzove vlade procenjuju da će Viktorijin neto dug, koji ove godine iznosi 116,7 milijardi dolara, porasti na čak 171,4 milijarde dolara u naredne četiri godine.

To je navelo kritičare da okrive vladu zbog toga što je, još jednom, izbegla odgovornost za svoju „kulturu velike potrošnje i rasipanja“ tokom pandemije, i velika izborna obećanja prebacila na pleća svojih birača.

U članku Australijen fajnenšel rivjua (AFR), objavljenom pre zvaničnog saopštavanja budžeta, zamenik urednika AFR-a Patrik Durkin izneo je niz „protraćenih“ obećanja o potrošnji.

Tu je, između ostalog, naveo iznos od 15 miliona dolara za Netbol Australiju, 2,6 milijardi dolara za dobijanje Igara Komonvelta 2026. godine, kao i 100 milijardi dolara za nastavak „velikog razvoja“ države tokom pandemije.

Ali ta obećanja, kako piše Durkin, bila su zanemarljiva u poređenju s neto dugom, sa plaćanjima kamata od deset miliona dolara dnevno, što je dug koji je sam premijer pripisao „spoljnim faktorima“.

U najskorije vreme razlog za rast duga bio je višestruki uzastopni rast gotovinske kamatne stope koji je preduzela Banka državnih rezervi (RBA).

Još jedan od kritičara novog budžeta, radio voditelj Nil Mičel optužio je premijera Endrjuza da „koristi kovid da pokrije druge troškove“.

Takođe se oglasila i Viktorijanska privredna i industrijska komora, kritikujući vladu što tretira preduzeća i vlasnike nekretnina kao „bankomat za narednih deset godina“, pomoću kojeg namerava da se izvuče iz pandemijskog duga koji je stvorila.

Izvršni direktor Komore Pol Gera rekao je da budžet vodi Viktoriju „od najzaključanije države u Australiji do države sa najvišim poreskim obavezama“.

– To je odstupanje od pristupa da smo „svi u tome zajedno“, koji se primenjivao tokom pandemije, i to će direktno uticati na radna mesta i na investicije u Viktoriji – istakao je Gera.

Međutim, državni blagajnik Viktorije Tim Palas je ubeđen da će novi nameti u narednih 10 godina izbrisati 30 milijardi dolara duga zbog kovida, dodajući da će novi porez na kovid prestati 2033. godine

– Ovo je bio najteži budžet koji sam morao da sastavim. Iako će naša deca imati sećanja na traume iz vremena kovida, neće morati da plaćaju tu traumu do kraja života. Ove mere su privremene, ciljane su i iznad svega su odgovorne – istakao je Palas.

Vlasnicima kuća 500 dolara veći porez

Prema rečima državnog blagajnika Tima Palasa, 860.000 vlasnika kuća i zemljišta biće pogođeno višim porezom na zemljište.

Vlasnici više od jedne kuće plaćaće najmanje 5.000 dolara u narednih deset godina, uz novi godišnji porez od 500 dolara za investicione nekretnine, čija je vrednost zemljišta između 50.000 i 100.000 dolara.

Plaćanje će se povećati na 975 dolara za kuće čija je vrednost između 100.000 i 300.000 dolara, dok će taksa u vrednosti od dodatnih 0,1 odsto vrednosti zemljišta biti primenjena na imovinu vrednu više od 300.000 dolara.

Vlada (ni)je rasipnička

Podsećanja radi, govoreći za AFR dan pre novembarskih državnih izbora prošle godine, premijer Endrjuz je odbacio tvrdnje da je njegova vlada rasipnička.

Mada, tokom kampanje, obećali su recimo paket od 96 miliona dolara koji uključuje davanje 60.000 kompleta za male ribolovce – u suštini paket mini štapova za pecanje vredan ukupno 1,5 miliona dolara – za decu osnovnoškolskog uzrasta širom Viktorije.

U to vreme, AFR je pitao premijera zašto poreski obveznici moraju da pokrivaju račune za hobi koji roditelji mogu da plate, na šta je Endrjuz odgovorio: „Pa, sasvim je u redu ako se protivite da mala deca dobijaju štapove za pecanje. Ali, ja se tome ne protivim.“

Detaljnije