Dug uvećan za 1.700 dolara

Dug nekadašnjih studenata, koji su koristili i sada otplaćuju studentski kredit HECS-HELP, uvećan je od četvrtka u proseku za 1.700 dolara. Naime, pre dva dana stupila je na snagu odluka o reindeksaciji studentskog duga za 2023. godinu.

I pored negodovanja studenata koji vraćaju studentski kredit, i pokušaja Stranke zelenih da kroz parlament zamrznu ove dugove, još u aprilu je potvrđeno da će do porasta zaostalog duga doći, kao i obično.

Ova nepopularna odluka direktno pogađa više od tri miliona Australijanaca koji imaju neotplaćen studentski kredit.

Prosečan iznos studentskog duga sada iznosi 24.770 dolara po studentu, u poređenju sa 15.191 dolara pre jedne decenije. Takođe, broj ljudi sa dugovima većim od 100.000 dolara se utrostručio u poslednje tri godine.

Inače, studentski dug je porastao za 7,1 odsto, ista stopa kao što je indeks potrošačkih cena (CPI) ili inflacija za mart 2023. ovo je izuzetno veliki skok ako se zna da je stopa rasta kredita do sada iznosila 3,9 odsto.

Uvećanje se odnosi na sve HELP kredite koji su stariji od 11 meseci. S druge strane, indeksacija se ne primenjuje ni na jedan studentski zajam koji je trenutno u prvih 11 meseci od dobijanja pozajmice.

Postoji nekoliko implikacija indeksacije. Prvi i najočigledniji je da će se iznos koji nosilac kredita duguje Australijskoj poreskoj službi (ATO) povećati za 7,1 odsto. Praktično, osoba sa prosečnim državnim studentskim dugom od 24.770,75 dolara će ATO-u dugovati dodatnih 1.758,72 dolara.

Međutim, pošto se obavezne otplate studentskog kredita izračunavaju na osnovu toga koliko neko zarađuje, a ne koliki je dug, iznos koji je nekadašnji student u obavezi da plaća svake nedelje ili meseca neće rasti osim ako ne raste i njegova plata.

Druga stvar koja će se promeniti sa indeksacijom su različiti pragovi obavezne otplate, koji se koriste za izračunavanje koliko se od sadašnje plate nekadašnjeg studenta uzima za vraćanje duga.

Inače, indeksacija na studentske dugove se primenjuje 1. juna svake godine i nije samo jednokratno povećanje ove godine.

Za razliku od ostalih kredita, dugovi HECS-HELP-a su beskamatni. Međutim, kako bi se osiguralo da ljudi vraćaju saveznoj vladi ono što se smatra pravom vrednošću zajma, oni se indeksiraju u skladu sa inflacijom.

– Ova indeksacija se dešava oko sredine svake godine, bez obzira na to ko je na vladti ili kakve su druge okolnosti. Sem toga, i mnogi drugi vladini programi, uključujući isplate se, takođe, indeksiraju – objasnio je još u aprilu blagajnik Džim Čalmers.

Prema njegovim rečima, treba imati u vidu da otplate studentskog kredita rastu kada rastu plate i to je ono što određuje koliko će nekadašnji student vratiti državi.

Ono što je drugačije ove godine je to koliko je CPI (indeks potrošačkih cena) visok u ovom trenutku. Naime, porast od 7,1 odsto je najizrazitiji rast indeksacije, još od nekadašnjih osam odsto iz 1990. godine.

Prošle godine, na primer, indeksacija je bila 3,9 odsto, a 2015. svega dva odsto.

Ukupno potraživanje 80 milijardi

Više od tri miliona Australijanaca koji imaju HECS-HELP do sada su zajedno dugovali 74 milijarde dolara na ime studentskog kredita. Od 1. juna taj iznos je oko 80 milijardi dolara jer je primenjena stopa indeksacije od 7,1 odsto, najviša u decenijama.

Iako vlada ne naplaćuje kamatu na studentske zajmove, prvobitni zajam je indeksiran prema inflaciji, što znači da mnogi zajmovi rastu brže nego što mogu da se otplate i drže diplomce zarobljene u dugovima decenijama.

Decenijsko vraćanje kredita

Izveštaj koji je u četvrtak objavio Nacionalni sindikat visokog obrazovanja otkrio je da bi rokovi otplate za neke diplome mogle da premaše četiri decenije. To je delimično zbog uvećanih školarina i visoke indeksacije.

Prema ovom izveštaju, mnoge četvorogodišnje diplome, uključujući poslovni menadžment, humanističke nauke, društvene nauke i pravo, mogle bi da koštaju više od 100.000 dolara po studentu kada se dugovi otplate.