Lična arhiva
Od 2014. godine kada je prvi put biciklom krenuo na dužu vožnju, Savo Kostadinović (26) koji u Filingenu u Nemačkoj radi kao instalater centralnog grejanja, nije prestajao da uživa u vožnji, bilo da je reč o takmičenju, turističkim ili posetama verskim objektima, manastirima i crkvama širom nekadašnje Jugoslavije i Evrope.
Kostadinović je rodom iz Liješća u opštini Brod na severu Republike Srpske, a u Brodu ima nerazdvojnog prrijatelja i biciklističkog druga ŽeljkaMitrovića. Privremena razdvojenost nije prepreka da zajedno prave planove i putuju. Savin život u Nemačkoj malo je usporio ovaj biciklistički tandem, ali kad se ukaže prilika da zajedno krenu na put, ništa ih ne može sprečiti da stignu do cilja.
– Razdvojenost je malo poremetila planove i uticala da manje vozimo zajedno nego što to želimo, ali duže staze planiramo i uspešno vozimo. Tako je bilo nedavno kada smo biciklima stigli do Svete gore u Grčkoj, a taj put je trajao šest dana u jednom pravcu i bio dug 1.075 kilometara. Bilo je zanimljivo, a Svetu goru kao cilj postavili smo sebi kao najvažniji zadatak i uspeli da ga ostvarimo. Pre polaska za Atos kiša je danima padala, a kada smo krenuli tih šest dana bilo je bez kiše, koja je po našem povratku nastavila dalje da pada! U planu nam je da ponovo vozimo do Svete gore, a velika nam je želja da biciklima vozimo do Moskve i Norveške – kaže Savo Kostadinović.
On navodi da je do sada biciklom prešao skoro 100. 000 kilometara i da nikad nije imao nikakvih problema na tom dugom putu. Kada govori o prevezenim kilometrima i mestima koja su posetili on i prijatelj Željko, nabraja neke od interesantnih deonica, kao što su Trebinje-Dubrovnik-Kotor od 205 kilometara, pa vožnje do Sarajeva i Jahorine, Ostroga, Ozrena, Manjače, Vlašića. Zanimljivo je da su Savo i Željko učestvovali i u kvalifikacijama za veoma izazovnu vožnju od Pariza do Bresta i nazad koja je duga 1.250 km koja se održava svakih pet godina.
– Ova vožnja je prošla bez nas, jer nismo uspeli da ostvarimo sve deonice u kvalifikacijama, a omela nas jekorona. U kvalifikacijama se voze deonice od 200, 300, 400 i 600 kilometara. Mi smo imali prevezenu deonicu od 200, a ostale nismo, pa nam je propala prilika za ovu godinu, ali se nadam da ćemo za pet godina uspeti da prođemo kvalifikacije i učestvujemo u vožnji Pariz-Brest-Pariz. Za ovu godinu nam je prioritet bila poseta Svetoj gori i našem manastiru Hilandar i to smo ostvarili. S obzirom na to da radim u Nemačkoj, nije lako uskladiti slobodno vreme sa Željkom da vozimo češće neke duže relacije, ali ni on ni ja ne odustajemo od vožnje bicikla zajedno, ali i kad smo sami. Za mene je vožnja bicikla jedan “odušak”posle višečasovnog i prilično teškog posla, pa kada imam mogućnosti vozim bicikl u Nemačkoj, ali i preko granice prema Holandiji – ističe Savo Kostadinović.
Cilj je povratak
Savo Kostadinović je jedan od brojnih mladih ljudi iz Broda, koji su prethodnih godina otišli na rad u inostranstvo. On je tri godine radio u Sloveniji da bi sa slovenačkom firmom dobio posao u nemačkom gradu Filingenu. Kaže da se puno radi, ali i da može dobro da se zaradi, pogotovo ako u mesecu ostvari 200, pa i više radnih sati. Mladim ljudima takav ritam ne pada teško, jer znaju šta im je cilj – zaraditi nešto novca i vratiti se u zavičaj, pre ili kasnije.
