Desetine hiljada radnika iza kulisa, u znak solidarnosti sa poznatim glumcima i piscima, pripremaju se za ono što bi moglo biti višemesečni sukob sa studijima, prenosi Njujork Tajms.
Po danu, Rajan Kvinlan rukuje stolnim lampama, svećnjacima i lusterima koji se pojavljuju u filmovima i televizijskim emisijama. Noću iznajmljuje rekvizite iz svog skladišta u Bruklinu, od egipatskog sarkofaga do prepariranog leoparda. Sa strane, kad stigne, glumi i izvodi vratolomije.
Sav njegov posao naglo je stao prošle nedelje, kada je sindikat holivudskih glumaca, SAG-AFTRA, sa 36.000 članova u oblasti Njujorka, najavio štrajk po prvi put u 43 godine, u potrazi za boljom platom i merama zaštite od veštačke inteligencije.
„Ovo je zavrnulo česmu svih mojih prihoda“, rekao je Kvinlan (44). „Ne postoji niko na koga ovo ne utiče.”
Dok je Los Anđeles epicentar za film i televiziju u Sjedinjenim Državama, Njujork se već dugo zalaže za holivudski istok, a sukob uzima danak na desetine hiljada radnika u jednoj od najbrže rastućih industrija.
Ali nisu samo glumci i pisci bez posla. S obzirom na to da i studiji i sindikati očekuju dugotrajnu bitku, svi – od šminkera i kostimografa do dilera tepiha i vajara – spremaju se da možda mesecima ostanu bez posla, u vreme kada se mnogi još uvek oporavljaju od pandemije.
„Za ljude koji su vaša svakodnevnica, tehničke radnike, to će biti poražavajuće“, rekla je Keti Maršal, šef odeljenja za istočnu obalu Američkog udruženja scenografa.
Uprkos tome, ona i većina radnika u industriji podržavaju zahteve glumaca, koji se delimično fokusiraju na njihovu tvrdnju da članovi sindikata ne primaju pravičan deo prihoda studija od striminga. Međunarodna alijansa zaposlenih na pozorišnoj sceni, sindikat koji predstavlja više od 168.000 radnika iza kulisa, proglasio je prošle nedelje svoju „odlučnu podršku“ štrajkovima glumaca i pisaca.
Glumci se pridružuju rastućem nacionalnom talasu radnih grupa, uključujući hotelske radnike, pisce i dostavljače, koji su poslednjih meseci zahtevali veće plate i beneficije.
Štrajkovi bi mogli imati ogroman ekonomski efekat na Njujork, gde su filmske i TV produkcije u 2019. podržale više od 185.000 radnih mesta, uključujući rad u pomoćnim industrijama kao što su pravne usluge, iznajmljivanje kamiona i ketering, prema Kancelariji gradonačelnika za medije i zabavu.
Od 2004. do 2019, delimično zahvaljujući poreskim olakšicama države Njujork za proizvodne kompanije, industrija je direktno dodala 35.000 radnih mesta, nadmašivši stopu rasta radnih mesta u celom gradu.
U 2022. godini, podaci iz poslednje godine bili su dostupni, prosečna plata za poslove u industriji u Njujorku bila je 173.500 dolara, ili 49 odsto veća od prosečnog zaposlenja privatne radne snage, rekao je Džejms Parot, direktor ekonomske i fiskalne politike u Centru za poslove Njujorka u Novoj školi.
Osim za nekoliko filmskih i TV projekata koji su pauzirani na neodređeno vreme, anksioznost raste.
Džesika Hejman je vlasnica Art for Film, koja posreduje prava na korišćenje umetnosti u filmskim i TV produkcijama, u rasponu od ogromnih slika do dečjih crteža na frižideru. Njena kompanija je obezbedila skoro svu umetnost za hit dramu „Sukcesija“.
Nakon usporavanja potražnje koje je počelo pre štrajkova, Hejmanova je rekla da je zabrinuta zbog zakupa koji je potpisala za veće skladište u aprilu. „Ovo je najgori mogući trenutak“, rekla je.
Do nedavno, u industriji su cvetali raznorazni poslovi. Kristina Konstantinu i njena majka Elenor Kazas, vlasnice Carpet Time, prodavnice podnih obloga u Vudsajdu u Kvinsu, postepeno su se proširile na 6.000 kvadratnih metara, zahvaljujući klijentima filmske industrije.
„Niko više ne želi da kupuje kod nas“, rekla je gospođa Konstantinu – osim dekoratera koji žele savršene scene. „To je većina našeg posla.”
Njeni klijenti su poznavaoci onoga što ona naziva „prelepim ružnim”: kičastog tepiha na temu kazina sa motivom karata za igru koji se koristi u „Čudesnoj gospođi Mejsel”; jednolike linoleumske pločice koje se koriste na pandurskim emisijama jezivih nedelja; belog tepiha da naglasi prskanje krvi.
Gospođa Konstantinu, koja je naklonjena sindikatima, planirala je tromesečni sporiji rad nakon što je štrajk pisaca počeo u maju, ali strahuje da bi zastoj mogao da se produži još duže.
„Tokom kovida smo makar imali mogućnosti zajmova. Mi nismo u sindikatu i znam da mnoga od ovih malih preduzeća zaista pate“, rekla je ona.
Helen Ufner, vlasnica kolekcije od 50.000 komada retro odeće, jedne od najcenjenijih u filmskoj industriji, odlučila je, tek drugi put od otvaranja 1978, da zatvori svoju radnju na neodređeno vreme. Prvi put je to bilo na vrhuncu pandemije.
„Kada sedimo tamo, a telefon zazvoni samo jednom, i to pritom bude pogrešan broj, sve je jasno kao dan“, rekla je ona.
Počela je da prodaje neke starinske dodatke i kostimski nakit iz svoje lične kolekcije kako bi mogla da pokrije kiriju svoje prodavnice od 5.000 kvadratnih metara u Long Ajlend Sitiju u Kvinsu, ali očekuje da će morati da uloži ušteđevinu da preživi.
Za neke zaposlene u industriji, štrajk predstavlja druge rizike. Produženo zaustavljanje moglo bi da dovede do suspenzije planova zdravstvene zaštite za neke radnike, čije su beneficije vezane za odrađene sate, rekao je portparol IATSE-a, sindikata radnika zabave iza scene, koji ima oko 15.000 članova u filmskom i TV sektoru u oblasti Njujorka.
Fond zabavne zajednice, neprofitna grupa za pomoć radnicima u industriji, saopštila je da je donirala oko 1,7 miliona dolara za više od 1.000 filmskih i TV radnika od početka štrajka pisaca u maju.
Ipak, za gospodina Kvinlana, električara i kaskadera, postizanje prihvatljivog ugovora sa studijima vredi muke. On potiče iz dugog niza članova pozorišnog sindikata. Njegov ujak je bio kinematograf, njegovi rođaci su električari na filmskim setovima, a njegov otac Rej Kvinlan je producent serije „Kum Harlema“.„Cela moja porodica je bez posla“, rekao je on . „Nadam se da su se svi pripremili za ovaj kišni dan, jer počelo je da pljušti. ”
