Sveće i šetnja za Dianu

U organizaciji Srpske pravoslavne omladine Inzbruk (SPOJI) u glavnom gradu austrijske pokrajine Tirol, održana je treća šetnja sećanja za Dianu Budisavljević (rođena Obekser) i njene pomagače.

Šetnju sećanja na Dianu 2021. godine pokrenula je Srpska pravoslavna omladina Inzbruk uz podršku i učešće Srpske pravoslavne crkvene opštine Inzbruk i srpske zajednice u Tirolu.

Polazna tačka šetnje bila je crkva posvećena rođenju Svetog Jovana Krstitelja. Neposredno posle liturgije ispred hrama se okupila grupa najhrabrijih, koji nisu hteli da se povuku uprkos kiši i lošem vremenu.

Vladimir Vlajić, jedan od osnivača SPOJI, član Upravnog odbora Saveza Srba u Austriji i prvi pripadnik Austrijske službe sećanja u Srbiji, na nemačkom je svima objasnio da se šetnja sećanja održava u avgustu, pošto je 20. avgust 1978. dan upokojenja Diane Budisavljević. Zatim se krenulo od crkve prema Zapadnom gradskom groblju gde je Diana sahranjena na porodičnom grobu porodice Obekser.

Tamo su Jovan Tomić, sekretar SPOJI i Vladimir Vlajić, upalili sveću i položili cveće u znak zahvalnosti i večnog pomena Diani Budisavljević i njenim pomagačima u ime svih učesnika šetnje.

Vlajić je izneo najvažnije činjenice iz Dianine biografije i podsetio da je SPOJI od 2010. sproveo brojne inicijative i aktivnosti kako bi se očuvalo sećanje na Dianu i njene pomagače.

– Šetnju sećanja na Dianu Budisavljević i njene pomagače smo pokrenuli kako bismo svake godine u avgustu izrazili večnu zahvalnost njoj i njenim saradnicima, kao i da ostavimo još jedan trag aktivne i žive kulture sećanja u našem gradu Inzbruku i našoj pokrajini Tirol. Tako želimo da pokažemo koliko nam je važno živo sećanje na Dianu i njene pomagače, koliko je volimo i cenimo, jer su tokom Drugog svetskog rata spasli između 7.500 i 12.000 srpske dece od genocida i dvoje hrvatske dece antifašista od političkog revanšizma u logorima smrti fašističkog ustaškog režima u tadašnjoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj – naveo je Vlajić.

Raduje i činjenica što je ove godine u šetnji sećanja učestvovala i Sonja Feger Kalšmid, poslanica u pokrajinskom parlamentu Tirola i predsednica Radničkog saveta Lebenshilfe Tirol, koja je ovom prilikom u spontanom obraćanju izjavila da se u našoj crkvi osećala veoma prijatno i prihvaćeno.

– Osetili su se otvorenost i zajedništvo u srpskoj zajednici i veoma mi je drago što sam bila deo ovogodišnje šetnje sećanja za Dianu Budisavljević koja svima treba da bude uzor humanosti u ovim izazovnim vremenima – naglasila je Feger Kalšmid.

Sećanje na sve žrtve

Vlajić je naveo da se šetnjom održava sećanje i na sve žrtve Drugog svetskog rata.

– Diana je uspela da spase na hiljade pre svega srpske dece iz tih logora, ali je daleko više nad hiljadama srpske, jevrejske i romske dece izvršen genocid. Stradalo je bezbroj dece antifašista različitih nacionalnosti u tim logorima, samo zato što su bili drugog porekla ili zato što su se njihovi roditelji suprotstavili ludilu nacista, ustaša i drugih fašističkih grupacija – naveo je Vlajić.

Oduzeta kartoteka

Diana Budisavljević rođena je u Inzbruku1891. kao Frida Olga Diana Obekser. Bila je ćerka tirolskog trgovca Maksa Obeksera i Ane Roze. U rodnom gradu je završila osnovnu i srednju školu, gde je 1910-ih godina radila obuku za medicinsku sestru na univerzitetskoj klinici gde je upoznala lekara na hirurškoj klinici, dr Julija Budisavljevića (1882-1981), Srbina poreklom iz Hrvatske, za koga se udala 1917. godine. Dve godine kasnije preselili su se u Zagreb gde ih je zatekao Drugi svetski rat.

Kada je Diana saznala da deca masovno stradaju u koncentracionim logorima koje je formirala Nezavisna Država Hrvatska, nije se libila da nešto učini. Iako je porodica njenog muža takođe bila u opasnosti od ustaškog režima, između 1941. i 1945. organizovala je, zajedno sa mnogim saradnicima, među kojima su bili inženjeri Marko Vidaković i Đuro Vukosavljević, privatnu akciju slanja pomoći u logore smrti, kao i oslobađanje i zbrinjavanje zatočene dece i žena, koji su bili pretežno srpskog porekla. Napravila je kartoteku oko 12.000 dece. Po završetku rata, kada je trebalo da preda decu preživelim porodicama, njena akcija je doživela najveći udarac kada su joj komunisti oduzeli kartoteku sa svim podacima.

Zajedno sa mužem se 1972. vratila u Inzbruk, gde je i preminula 1978. godine.