Istraživanje Štade: Mentalno zdravlje Evropljana mnogo bolje

istrazivanje-stade:-mentalno-zdravlje-evropljana-mnogo-bolje

(Beta) – Istraživanje nemačke farmaceustske kompanije Štada, koje je obuhvatilo više od 16 zemalja među kojima je i Srbija, pokazalo je da se kvalitet mentalnog zdravlja širom kontinenta značajno poboljšao u odnosu na 2022. godinu, a prednjače građani Srbije i Rumunije, saopšteno je danas.Svoje mentalno zdravlje 67 odsto ispitanih Evropljana ocenilo je kao „dobro“ ili „veoma dobro“, što je značajan pozitivan pomak od 10 procentnih poena u odnosu na 2022. godinu.

Rumunija sa 86 odsto i Srbija sa 80 odsto takvih odgovora beležeći najveće poboljšanje: Rumunija skok od 15 procentnih poena, a Srbija od 22 procentna poena.

Najniže ocene mentalnog zdravlja su u Britaniji, Poljskoj i Češkoj gde svega 57 odsto ljudi kaže da im je mentalno zdravlje „dobro“, a čak svaki peti Britanac eksplicitno ističe svoje mentalno zdravlje kao „loše“, navodi se u saopštenju Štade povodom obajave rezultata petog godišnjeg istraživanja o zdravstvenim navikama i odnosu prema zdravlju stanovnika evropskih država.

Istraživanje je obuhvatilo više od 32 hiljade ispitanika, starosti od 18 do 99 godina.

Kada je u pitanju pol, gotovo tri četvrtine muškarca, 73 odsto u odnosu na 62 odsto žena, svoje mentalno zdravlje opisuju kao „dobro“.

Samo 60 odsto Evropljana starosti od 18 do 24 godine zadovoljno je svojim mentalnim zdravljem. Procenat zadovoljstva se uvećava porastom broja godina, pa je kod starijih od 70, procenat izraženog zadovoljstva daleko viši i iznosi 82 odsto.

Na mentalnu stabilnost Evropljana značajno utiče finansijska situacija, pa svega 53 odsto onih koji su zabrinuti zbog inflacije i finansijskih problema, mentalno zdravlje opisuju kao dobro.

Uprkos poboljšanju mentalne stabilnosti, još uvek je veliki broj strahova koji opterećeju Evropljane, pokazuje istraživanje. Tako Strah od gubitka bližnjih najviše plaši građane Srbije (72 odsto), Rumune (69 odsto), Čehe (69 odsto), Poljake (68 odsto), a mnogo manje Britance (50 odsto) ili Holanđane (45 odsto).

Zdravstveni problemi su veliki strah svakog drugog Evropljanina, a bolesti najviše plaši Portugalce (68 odsto), Špance (64 odsto) i Italijane (61 odsto).

Lični finansijski problemi su treći najveći strah svakog drugog Evropljanina, kao i građanina Srbije (53 odsto). Ipak, od novčanih problema najviše strahuju Portugalci (70 odsto), Španci i Rumuni (67 odsto).

Ratovi i geoploitički sukobi plaše u proseku 47 odsto Evropljana i 44 odstograđana Srbije. Ovi problemi najviše uznemiravaju Poljake (65 odsto), Nemce (58 odsto) i Rumune (56 odsto), a najmanje Britance (30 odsto).

Istraživanje je pokazalo i da muškarci znatno manje brinu od žena – čak i kada su u pitanju potencijalni gubitak voljene osobe ili lični finansijski problem. Žene u oba slučaja beleže čak 10 procentnih poena više brige i straha od muškaraca.

Svaki drugi Evropljanin brige i strahove deli sa prijateljima, porodicom (49 odsto) ili partnerom (47 odsto).Što su mlađi, 18-24 godine, češće se poveravaju porodici i prijateljima (56 odsto), za razliku od starijih od kojih je manje od 40 odsto na to spremno.

Starije generacije probleme uglavnom čuvaju u sebi, a ako odluče da razgovaraju svaki peti Evropljanin stariji od 70 godina najverovatnije će se poveriti izabranom lekaru.

Stručnjacima za mentalno zdravlje obraća se svega devet Evropljana i osam odsto građana Srbije.

Štadino istraživanje je otkrilo i da je u Evropi, bez obzira na godine, u porastu broj ljudi koji ne pokazuju spremnost da razgovaraju ni sa kim o onome šta ih muči (22 odsto). U Srbiji je takvih 18 odsto, a znatno više (29 odsto) u Francuskoj, koliko i u Češkoj.

Ispitanici su potvrdili da sa poboljšanjem mentalnog zdravlja dolazi i do poboljšanja kvaliteta spavanja. Sada 68 odsto Evropljana spavanje opisuje kao dobro, što je za tri procentna poena više u odnosu na prošlu godinu.

Najznačajnije poboljšanje beleže Kazahstan i Srbija. U Kazahstanu 87 odsto građana ima dobar noćni odmor i beleži se porast od 10 procentnih poena, a u Srbiji 77 odsto spavanje opisuje kao dobro, uz porast od osam procentnih poena.

Najlošiji kvalitet spavanja prijavljuju Britanci, gde njih čak 41 odsto spava loše, od kojih sedam odsto često provode besane noći.

Originalni tekst