Нина Марковић Казе је магистрирала на студијама дипломатије и докторирала политикологију. Анализира догађаје на глобалној политичкој сцени са нарочитом пажњом, неретко учествујући у креирању јавног мњења. Ова рођена Београђанка објавила је преко сто научних и стручних радова и две вишејезичне збирке поезије. Уз то је и универзитетски предавач и новинар. У Аустралији је од 1999. године и већ дуго прати односе Србије и Европске уније. Тема њене дисертације се такође тиче тих релација.
„Ратови на простору бивше Југославије и општа политизација процеса придруживања довели су до губитка поверења између Београда и Брисела. Европска унија јесте важан спољнотрговински партнер Србије, но комплексност ‘косовског чвора’ и рат у Украјини додатно су оптеретили међусобне односе. Ипак, надам се да ће се Србија прикључити ЕУ, а то ће се се десити само ако буде довољно политичке воље за даљим проширењем“, оцењује.
Нина је један од оснивача Српског већа Аустралије (Serbian Council of Australia – SCOFA), које је формирала група интелектуалаца српских корена у време укидања визе Новаку Ђоковићу 2022, што је резултовало његовим неучешћем на Отвореном првенству Аустралије:
„Настојали смо да будемо глас разума. Није било лако бити Србин у том периоду самоизолације Аустралије. Од тада се на стотине наших породица, посебно млађих парова са децом, вратило у матицу.“
На редовном петогодишњем аустралијском попису становништва Веће се трудило да утиче да се што више чланова српске заједнице изјасне као Срби:
„Држава финансира разне програме етничких заједница у зависности од њихове бројности, а овог пута број декларисаних Срба порастао је за тридесет хиљада. Верујемо да се може повећати бар за још толико, можда и за педесет хиљада“, оптимистична је Нина.
Она не крије свестраност и за њу пут од политике до медицине није дуг:
„У Сиднеју сам са америчким алергологом и имунологом др Дагласом Џоунсом основала биотехнолошку компанију ‘Immunity Group Australia’, у циљу промоције и примене савремених дијагностичких технологија. На месечном нивоу објављујемо часопис ‘Allergies, Immunity & Microbiome News’, а недавно смо публиковали и књигу коју желимо да објавимо и у Србији.“
Нина додаје да др Џоунс помаже и деци аустралијских Срба да се излече од алергија, што њој и њеном супругу Адаму, родитељима чији потомци имају овај проблем, много значи: „Др Џоунс је чак на руку ставио српску бројаницу, коју са поносом носи у Америци!“
Адам Казе је експерт за сложене миграције становништва и искусни правник и економиста, који се у својим делима бави мултикултурализмом и анализом последица политике „беле Аустралије“. Доселио се из Ирана 1988. године у оквиру програма аустралијске владе за припаднике бахаизма. Управља предузећем „Solve Migration“, чија је специјалност сарадња са стручњацима у свим областима имиграционог права ради помагања онима који желе да емигрирају у Аустралију на легалан начин.
У његовој каријери пресудна је била повезаност права и економије: „Пружила ми се прилика да захваљујући стеченим вештинама почнем да физичким и правним лицима дајем драгоцене савете и то сам и искористио. Основао сам фирму која је до сада радила на преко двадесет пет хиљада случајева. Међутим, сваки клијент је био јединствен и према сваком смо се односили као према члану породице. То ми је водиља и када ангажујем нове раднике.“
Адам запошљава око тридесет људи, махом из Аустралије, али и помоћно особље са Филипина и из Србије: „Нина је у мојој фирми директор за комуникације. На њену препоруку донирали смо одређена средства Фестивалу српског филма у Аустралији и потврдили своју друштвену одговорност, коју стално негујемо.“
Раније су имигранти у Аустралију углавном долазили са Блиског истока, а данас већином из Латинске Америке. По Адамовим речима, у последњих петнаест година њихов број је значајно повећан, па уједно и број депортација:
„Депортације се најчешће дешавају услед укидања или прекорачења визе. Случајеви укидања могу бити прилично контроверзни, што се видело и на примеру Новака Ђоковића. Ми смо доприносили решавању те ситуације саветима које је Нина пласирала у јавност.“
Признаје да размишља да напише књигу о најзанимљивијим и најизазовнијим случајевима на којима је радио. Један пак нарочито памти:
„Пре неколико година, клијент ми је био агент за некретнине који је поднео захтев за стални боравак у Аустралији за себе и супругу и дуго чекао на одобрење. У међувремену, његова супруга је остала у другом стању. Детету је касније дијагностикован аутизам, а након што је напунило четири године власти су одбиле њихов захтев са образложењем да би здравствено стање најмлађег члана превише коштало аустралијску привреду. На крају смо ипак, великим трудом и обраћањем највишим инстанцама, успели да спречимо депортацију те породице и да јој обезбедимо стални боравак у Аустралији.“
