Nikola Jokić, Dragan Stojković Piksi, Branko Lazić, Janko Tipsarević, Milan Borjan, Lazar Ristovski, Nikola Pejaković – samo su neke od istaknutih ličnosti koje su svojim potpisima u jeku predizborne kampanje pružile podršku listi Aleksandra Vučića „Srbija ne sme da stane“. Na toj, kako ju je Vučić nazvao, „impresivnoj“ listi nalazi se ukupno 2080 imena i prezimena (nekih veoma uticajnih, a nekih baš i ne toliko), iz najrazličitijih profesija, od sportista, preko glumaca, pisaca, pa sve do profesora i doktora.
Međutim, pored tih 2000 potpisnika koji su, prema predsednikovim rečima, „ljudi koji se ne plaše hajke i harange“, voli Aleksandar Vučić da se pohvali i podrškom koju mu pružaju poznati „inostrani prijatelji“.
Poslednji među njima svakako je Stiv Voznijak, čovek koji je zajedno sa Stivom Džobsom osnovao kompaniju Epl, a koji će uskoro postati i državljanin Srbije. Ako je verovati Vučićevim rečima, Voznijak je zainteresovan za unapređenje obrazovanja u našoj zemlji, i jedan od njegovih ciljeva jeste da od Srbije napravi državu koja će biti privlačna mladim i obrazovanim ljudima.
Naravno, opozicione partije odmah su se obrušile na Vladu i SNS, optužujuću ih da Voznijaku plaćaju za njegove PR nastupe, što su iz redova vladajuće partije momentalno i kategorički odbacili, dodajući da je suosnivača Epl-a u posetu Srbiji pozvao Janko Tipsarević.
Da li je Voznijak pre nekoliko dana zaista posetio Srbiju iz iskrenih i dobrotvorskih pobuda kao što iz SNS-a tvrde – to ne znamo. Ono što znamo jeste da ovo svakako nije prvi put da se u Beograd dovodi neka planetarno popularna ličnost, koja bi veoma lako mogla da posluži za ubiranje političkih poena.
Tako su se na primer sa predsednikom Vučićem u Beogradu sastajali i holivudski glumci poput Stivena Sigala, Ralfa Fajnsa i Džonija Depa.
Prvi od njih posetio je Srbiju 2016. godine, kada je nakon obilaženja Prihvatilišta za decu u Beogradu i deljenja novogodišnjih paketića dobio i srpski pasoš. Sigal je tada izrazio želju i da otvori aikido klub u Beogradu, ali se u Srbiju više nije vraćao.
A iako je Ralf Fajns postao srpski državljanin pre 5 godina, prisustvujući svečanosti koju je Vučić organizovao povodom stupanja na dužnost (te godine Fajns je došao u Srbiju zbog snimanja vilma „Bela vrana“), predsednik je svoje pratioce na društvenim mrežama baš pre neki dan podsetio kako je i „Lord Voldemort Srbin„.
@jasamaleksandar Ono kad lord Voldemor postane Srbin! #ralphfiennes #jasamaleksandar #harrypotter #serbia #serbianpassport
Poslednji u nizu holivudskih glumaca kog je predsedniku Vučić ugostio bio je Džoni Dep. On nije dobio pasoš Srbije, ali jeste odlikovanje.
Vučić ga je za Sretenje 2022. odlikovao Zlatnom medaljom za zasluge. „Sada sam bukvalno na početku jednog novog života i sviđa mi se ovaj početak. I voleo bih da taj početak otpočne upravo ovde u Srbiji, ako me želite naravno“, naveo je tada Dep.
Holivudska zvezda je tada prolazila kroz težak period u svojoj karijeri i u privatnom životu, suočen sa optužbama za zlostavljanje svoje bivše supruge Amber Herd.
Nakratko izopšten iz sveta Holivuda, Dep je u Srbiji snimio nezavisni film „Minamata“ o ekološkoj tragediji koja je 70-ih godina pogodila Japan, a promovisao je i animirani serijal „Puffins“ napravljen u Srbiji, u kom je dao glas jednom od glavnih likova.
Pored prijatelja glumaca, Srbija i Aleksandar Vučić bili su domaćini i mnogim političarima, a prvi među njima svakako je bio Rudi Đulijani, jedan od najpoznatijih gradonačelnika u istoriji Njujorka. Iako Srpska napredna stranka tada još uvek nije bila na vlasti, te 2012. godine, neposredno uoči izbora, legendarni gradonačelnik odlično je poslužio u svrhu predizborne kampanje, pa je pored jedne zajedničke reklame, Vučić tom prilikom izjavio i kako se nada „da će uz pomoć gospodina Đulijanija Beograd privući strane investitore i dostići svoj pun potencijal“. Vučić je tada, nakon što se diglo mnogo prašine oko spekulacija da je Đulijani plaćen i doveden u sklopu kampanje, izjavio da to nije istina, da je njegova poseta Beogradu privatne prirode, i da od njih (SNS-a) nije dobio ni dinara. Nešto kasnije, CINS je pisao da, iako Đulijaniju preko računa SNS nije plaćen put u Beograd, troškovi organizacije njegovog boravka jesu.
Jedan od Vučićevih političkih inostranih prijatelja je i Toni Bler, bivši britanski premijer i zagovornik bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, čovek za kog je Vučić, dok se još nalazio u fotelji Ministarstva informisanja, bio ubeđen da je uz „Žaka Širaka, Bila Klintona i Gerharda Šredera“ zaslužio „novi Nirnberški proces zbog svih zločina koje su počinili nad srpskim narodom“. Ipak, kada je 2014. postao premijer, i kada je staro radikalsko ruho već bilo zamenjeno novim naprednjačkim, Vučić kao da je zaboravio reči koje je pre oko deceniju i po izgovorio. Tako je kompanija istog tog Tonija Blera („Tony Blair Associates“) bila angažovana za pomoć u formiranju stručnih timova u kabinetu premijera Vučića, tzv. „delivery unita“, a čiji je cilj bila modernizacija i veća efikansot javnog sektora u Srbiji.
A onda se 2017. godine, na predizbornom skupu Srpske napredne stranke, pojavio još jedan član četvorke za koju je Vučić tražio novi Nirnberški proces – bivši kancelar Nemačke Gerhard Šreder (i to baš na godišnjicu početka NATO bomardovanja, 24. marta). Šreder je tom prilikom izjavio da je „Vučić proteklih nekoliko godina kao premijer predano radio na tome i povećao ugled zemlje u međunarodnoj zajednici“.
Poslednja među njima, ali i predsedniku verovatno najdraža gošća, jeste bivša nemačka kancelarka Angela Merkel. Za vreme preklapanja njenog kancelarskog i Vučićevog, bilo premijerskog bilo predsedničkog mandata, Merkelova je u Srbiji uvek bila rado viđen gost. Bezbrojni susreti u okviru Berlinskog procesa i još bezbrojniji razgovori oko rešavanja problema Kosova, poneki u vezi sa eksploatacijom litijuma, (ili u prevodu, kad je muka, tu je sastanak s Merkelovom) kao i Vučićeva neskrivena naklonost prema nekadašnjoj kancelarki učvrstili su njihov odnos, odnos kakav je predsednik Srbije s malo kim uspeo da uspostavi. Krunom njihovog političkog prijateljstva i diplomatskog odnosa koji su negovali može se smatrati činjenica da je Merkelova, tokom svoje oproštajne turneje po Zapadnom Balkanu, odvojeni sastanak imala samo s Aleksandrom Vučićem, dok se s ostalim regionalnim liderima sastala, onako đuture, u Tirani. Dirljiv je bio i njihov politički rastanak, Tom prilikom Vučić je na svom Instagram profilu napisao da se „veliki lideri pamte po svojim delima“, i da će upravo tako biti upamćena i Angela Merkel, dodajući da je „Srbija njena druga kuća“.
Posle politike, Vučić je zagazio i u svet mode, pa mu je tako jedan od gostiju u martu 2021. bio i kreator Pilip Plejn.
Predsednik je tada izrazio nadu da će Plejn „češće dolaziti u Srbiju i da će deo svoje budućnosti vezati za našu zemlju“.
Provladini mediji najavljivali su tada da će Plejn otvoriti svoj butik u Beogradu na vodi, ali to se do danas nije dogodilo.
Post Views: 153
