U glamuroznoj subotnjoj večeri u Berlinu, sudski triler „Anatomija pada“ rediteljke Žastin Trije, osvojio je prestižnu titulu za najbolji evropski film godine. Ova filmska saga o ljubavi, gubitku i pravdi dosegnula je vrhunac priznanja dobivši svog evropskog oskara.
Pre toga, ovaj „dragulj filmske umetnosti“, kako ga mnogi krtičari nazivaju, najpre je osvojio srca i umove žirija na Kanskom filmskom festivalu. Kroz lavirinte ljubavi i sudbine, „Anatomija pada“ izdvaja se kao delo koje je prevazišlo granice očekivanja. Ovaj francuski triler, magično izveden i upečatljivo vođen, osvaja srca publike širom sveta, dodirujući duboke i često skrivene emocije.
Priča započinje tragičnom smrću Samuela, Sandrinog supruga, čije posledice otvaraju Prokrustovu postelju bračnih tajni. Sudski proces postaje ogledalo u kojem se reflektuje ne samo tragični gubitak, već i duboki nesklad u odnosu između Sandre i Samuela. Ovaj triler postavlja pitanja o prirodi ljubavi, gubitka i krivice, dok gledaoci balansiraju na ivici neizvesnosti.
Sandra Huler, čije izvanredno glumačko majstorstvo igra ključnu ulogu u ovom ostvarenju, prenosi gledaocima suptilne nijanse emocija. Njena interpretacija lika uspešne nemačke spisateljice Sandre, suočene sa gubitkom supruga i optužbama za njegovo ubistvo, dostiže vrhunac umetničkog izraza. Trije je majstorski tkala ovu priču o bračnom trileru, postavljajući pitanja koja ne dozvoljavaju jednostavne odgovore.
Priča započinje tragičnom smrću Samuela, Sandrinog supruga, čije posledice otvaraju Prokrustovu postelju bračnih tajni. Sudski proces postaje ogledalo u kojem se reflektuje ne samo tragični gubitak, već i duboki nesklad u odnosu između Sandre i Samuela. Ovaj triler postavlja pitanja o prirodi ljubavi, gubitka i krivice, dok gledaoci balansiraju na ivici neizvesnosti.
U nastavku teksta se nalazi baš mnogo spojlera, ako niste gledali film, zaustavite se ovde.
Da bi se potpuno razumeo brak, morate biti deo njega. Čak i tada, neretko izgleda kao da se dva partnera sporazumevaju na potpuno različitim jezicima. To je, doslovno, bio slučaj u braku uspešne nemačke autorke Sandre i njenog francuskog supruga, ambicioznog pisca Samuela, čiji savez postaje epicentar napetog tilera.
Jezik, priča nam film, postaje samo jedan od mnogih izazova između ova dva lika. Sandra preferira engleski jezik, dok, na molbu supruga, oni žive u Francuskoj. Ovaj sukob postaje još očigledniji kada Samuelovo telo pronalazi njihov jedanaestogodišnji sina Daniel.
Samuel je pao sa tavanskog prozora, a istraga ne može da isključi mogućnost toga da je gurnut. Tenzije u njihovom braku, koje bi inače tinjale u njihova zida , sada postaju javne, jer se Sandra sada suočava sa optužbama da je odgovorna za smrt svog supruga, dok njen sin postaje ključni svedok u sudskom postupku.
Svojim složenim scenarijem koji su zajedno napisali Trijet i njen suprug, Artur Harari, ovaj nenametljiv film odstupa od većine „do sada viđenog“.
Jezik, priča nam film, postaje samo jedan od mnogih izazova između ova dva lika. Sandra preferira engleski jezik, dok, na molbu supruga, oni žive u Francuskoj. Ovaj sukob postaje još očigledniji kada Samuelovo telo pronalazi njihov jedanaestogodišnji sina Daniel.
Brak, kako film sugeriše, zapravo predstavlja jedan mozaik. Jedna ili dve visokokolorisane pločice mogu privući pažnju, ali same po sebi ne mogu pokazati celu sliku. Izveštaji o životu Sandre i Samuela zajedno sugerišu na odnos koji postaje sve hladniji i oštriji iz minute u minutu. Međutim, optužba se oslanja na prelistavanje trauma i duboko ukorenjenih nesreća u braku i isticanje karakterističnih osobina u Sandri koje je mogu činiti sposobnom za ubistvo. Izbor drugih, svetlijih trenutaka, kako Sandra sa razlogom ukazuje, naslikao bi potpuno drugačiju sliku njenog odnosa sa suprugom.
Činjenica da Sandra stavlja svoju karijeru iznad majčinstva, proždire sopstveni život i živote drugih radi svog pisanja i „ne stidi se“ da prizna da je imala biseksualne odnose tokom braka ne čini je krivom za ubistvo. Ali ni to ne priliči ulozi žrtve koju se očekuje da igra optužena žena. Trijet dodatno podržava ovu percepciju često postavljajući kameru nešto ispod Sandre – subliminalno sugerišući da je ona snažna i dominantna.
Da li je Sandra zaista to uradila? Saznaćete ako poledate film.
Post Views: 355
