Sud je opet poništio odluku, a starateljstvo je predato ocu bez obzira na želju deteta da ostane sa majkom. Opšti slučaj koji zvuči poznato. Nalik je mnogim sličnim ili istim u regionu i ženskim borbama za pravdu. Ako se okrenemo oko sebe, svako od nas se barem jednom “susreo” sa ovakvim pričama u svojoj okolini. Takve borbe su se u našim krajevima “odomaćile”.
Pre nekoliko dana Vrhovni sud Hrvatske poništio je odluku spiltskog Županijskog suda o zajedničkom starateljstvu nad dvanaestogodišnjim dečakom, iako je dete iskazalo želju da ostane sa majkom. Konkreta slučaj, gde je majka Severina Vučković a otac deteta Milan Popović. Odluka Vrhovnog suda u korist oca, a ne dečaka, izazvala je burne reakcije javnosti celog regiona, ujedinila sve istomišljenike ove priče i podigla svest o problematici s kojom se sukobljavaju i bore mnoge žene i majke u našem društvu.
Nakon ove odluke, i oduzimanja starateljstva od majke, Vrhovni sud Hrvatske obrazložio je da je ukidanje presude Županijskog suda u Splitu iz 2021. godine, i odluke da starateljstvo preda ocu, doneta iz proceduralnih razloga, jer na suđenju pred splitskim sudom veštaci svoj nalaz nisu usmeno obrazložili već samo pismeno.
Glas “domaće” podrške
Ova post-tragična odluka za jednog dečaka mnoge je navela na reakciju, a hrvatske pisce na akciju. Proglas pod nazivom „Proglas za Aleksandra i njegovu majku“ objavljen je na zvaničnoj stranici Miljenka Jergovića.
“Protestiramo, zgroženi odlukom Vrhovnog suda Republike Hrvatske da ne poštuje volju i odluku dvanaestogodišnjeg Aleksandra Popovića da živi u svome domu, sa svojom majkom Severinom Vučković”, reči su kojim počinje proglas hrvatskih umetnika. Među potpisnica su Rade Šerbedžija, Ante Tomić, Lenka Udovički, Renato Beretić, Boris Dežulović… i mnogi drugi.
Boris Dežulović je istakao za Večernji list: “Želimo poslati javnu podršku ne Severini, odnosno, ne samo Severini, već prije svega, malom Aleksandru. Poenta cijele priče i fokus cijele priče mora biti dijete, mali Aleksandar, ne Severina, ne Milan, ne mi”.
Književnica Vedrana Rudan u svom maniru napisala autorski tekst o svemu što se desili i naslovila ga “Severina nije naša cura”: “Tko je, u hrvatskim okvirima, Severina? Ona je žensko koje se, od kako je stupilo na pozornicu, ponaša kao muško. Hoće slavu, hoće lovu, željela je i dobila dijete izvan braka. Zašto žene ne naručuju spermu poštom? Provocira institucije sistema, ne poštuje učiteljice, tete u vrtiću ni one ženske u centrima za neki rad”, samo je deo teksta.
Ali uvek postoji i ona druga strana. Svakim problemo koji se nađe pod svetlima javnosti dobije onoliko podške koliko i kritika. Tako je knjižara Bookara na proglas pisaca imala drugačije mišljenje i “osudila” podvig. Oni su na zvaničnoj stranici svog fejsbuk profila ostavili post u kome između ostalog navode:
“Mi ostajemo suzdržani jer je gospođa svaki tjedan pravila lokne vrata do nas kad je Aca bio mali i ne samo da nikad nije kupila slikovnicu, nego nije ni pogledala u izlog dječjih knjiga dok se fotografirala pred njim”.
“Domaći” beogradski mural
Severinina borba i proces odlučivanja kome će starateljstvo pripasti traje već dugi niz godina. Negde se navodi devete, mada ona “ispravlja” da je u pitanju 11 godina. Više od jedne decenije i celo detinjstvo malog dečaka. Njhov slučaj ispraćen je od strane medija od samog početka. Javnost i region vrlo su upućeni u celi tok događanja. Tako je kao znak podrške 2020. godine u centu beograda osvanuo grafit Severine i njenog sina, nasmejanih u crno beloj kombinaciji.
Severina je uz sliku tog murala objavila tekst – O maloj kapi na dlanu i proceduri – svoje nezadovoljstvo, svoju muku i tugu (jer će sina “viđati utorkom i četvrtkom od 16 do 20 sati i svaki drugi vikend subotu i nedjelju“), kao i svoju zahvalnost na podršci koja uspeva da se probije kroz kritike i stane u prvi plan.
Reakcije institucija
Iako predsednik hrvatske nije institucija, počnimo od njega. Jer se odlučio prokomentarisati čitavu ovu situaciju.
“Devet godina to traje, taj dečak je verovatno sede već dobio. Devet godina… Ne znam kakvi su mu majka i otac, ali gde su tu sudovi? Kome to predbaciti? Predsedniku Vrhovnog suda? On tu ništa ne može”, rekao je Milanović. Ogradio se ipak da ne zna mnogo o ovom slučaju, ali se i zapitao kako sudovi vode ovakve procese i da li je potrebno nešto u Ustavu promeniti.
Institucija koja se jeste oglasila je sud. Tačnije, predsednik Vrhovnoh suda, Radovan Dobronić komentarišući ceo ovaj slučaj, nakon donešene odluke, rekao je da je Severina „popularna i imućna“ i da “nije mala i nemoćna ženica”. A ko je su te “male i nemoćne ženice”, i kako li je tek njima da za bore za ono što im pripada ako se jedna “popularna i imućna” Severina nije izborila?
Kao i svaka druga žena koja nastavlja sa svojom svakodnevnicom dok joj se uporedo segmenti života raspadaju, ova „mala i nemoćna ženica“ – barem u konkretnom slučaju – dok joj se svet ruši jer joj oduzimaju deo nje, je nastavila.
Pre nekoliko dana Severina je održala prvi koncert otkako je objavljeno da je Vrhovni sud ukinuo presudu Županijskog suda u Splitu iz jula 2021.
Tada se poklonila pred publikom i održala koncert, pre svega, za sve one „male i nemoćne“ žene ali i muškarce koji su joj ukazali podršku.
Post Views: 42
