Kako izgleda veliki kašalj kod odraslih?

Pertusis (veliki kašalj, magareći kašalj) je akutna infektivna bolest koja se karakteriše kašljem i zacenjivanjem. Najčešće se javlja u periodu odojčeta i malog deteta, a u našoj zemlji je primećen porast broja slučajeva i kod dece školskog uzrasta tokom ove jeseni. Kašalj je redovni pratilac respiratornih infekcija ali i drugih bolesti. Međutim, malo ko je očekivao da će se veliki kašalj (pertusis) vratiti na velika vrata.

Izazivač velikog kašlja je bakterija Bordetella pertussis koja se vezuje za trepljasti epitel respiratorne sluzokože. Ulaskom u organizam dolazi do akutne infekcije posle 7-14 dana od kontakta. Jedini rezervoar bakterije Bordetella pertussis su ljudska bića. Izvor infekcije su obično starija deca, nevakcinisana ili nepotpuno vakcinisana deca i odrasle osobe koje imaju blažu kliničku sliku, a najčešće obolevaju deca mladjeg uzrasta, odojčad i novorođenčad. Zaražena osoba može da inficira druge u periodu inkubacije ili tokom trajanja bolesti.

Kako izgleda veliki kašalj kod odraslih i šta su moguće komplikacije?

Veliki kašalj može izazvati komplikacije kod osoba svih starosnih grupa. Najozbiljnije i potencijalno fatalne komplikacije se javljaju kod odojčadi, tj dece mlađe od godinu dana. Razlog tome je nepotpuna imunizacija. U proseku trećina odojčadi mlađih od godinu dana koje dobiju veliki kašalj zahtevaju bolničko lečenje, pri čemu se kod njih mogu javiti sledeće komplikacije:

• 2 od 3 bebe (68%) razviće apneje (epizode prekida disanja)

• 1 od 5 (22%) beba razviće upalu pluća

• 1 od 50 (2%) beba razviće konvulzivne napade

• 1 od 150 (0.6%) razviće najtežu komplikaciju bolesti, tzv encefalopatiju (oštećenje centralnog nervnog sistema)

• 1 od 100 (1%) beba umreće kao posledica velikog kašlja

Kod starije dece i adolescenata moguće su komplikacije poput upale pluća. Kako bolest napreduje, tako kašalj postaje sve jači i grčevitiji, te su moguće komplikacije poput frakture rebara, gubitka kontrole nad sfinkterima i gubitka u telesnoj težini.

Trajanje bolesti

Prvi stadijum liči na početak prehlade sa kijanjem, suzenjem očiju i kašljanjem, a retko se javlja povišena telesna temperatura. Kašalj je u ovom periodu blag, a bolesnik je najzarazniji. Ovaj stadijum bolesti traje 1 do 2 nedelje. Drugi stadijum traje od 1 do 6 nedelja, najviše 10 nedelja. Kašalj se intenzivira, postaje učestaliji i praćen je zacenjivanjem. Treći, rekonvalescentni stadijum, je poslednji period bolesti u kome se simptomi umiruju ali njegovo trajanje može da bude i 2 do 3 nedelje. Oporavak je postepen.

Dete je podložno ponovljenim respiratonim infekcijama nekoliko meseci nakon preležanog pertusisa.

Kako se lečiti od velikog kašlja?

Lečenje je suportivno u smislu primene kiseonika, aspiracije sekreta, hidracije, uklanjanje svih nadražaja koji mogu izazvati kašalj. Pojava komplikacija zahteva hospitalizaciju pacijenta.

Decu mlađu od godinu dana koja nisu potpuno imunizovana, imajući u vidu visok morbiditet i mortalitet koju bolest nosi u ovom periodu, treba hospitalizovati bez obzira na kliničku sliku. Novorođenčad čak treba hospitalizovati u jedinicama intenzivne nege.

Antibiotici iz grupe makrolidnih antibiotika (eritromicin, azitromicin i klaritromicin) imaju učinak u smislu skraćenja i olakšanja bolesti ukoliko se daju u kataralnom stadijumu, dok njihova primena u paroksizmalnom stadijumu nema kliničkog efekta, već samo smanjuje kontagioznost bolesnika, odnosno kliconoštvo.

Kako se zaštiti i koje su mere prevencije?

S obzirom da se radi o akutnom, veoma zaraznom respiratornom oboljenju, najefikasnija mera prevencije pojave pertusisa je aktivna imunizacija stanovništva i spada u uobičajenu vakcinaciju dečijeg uzrasta.

U slučaju kontakta sa zaraženom osobom, moguća je i preventivna primena antibiotika ili tzv. postekspozicijska zaštita dece i odraslih. Postekspozicijska zaštita od razvoja velikog kašlja se sprovodi u određenim situacijama:

• Ukoliko je jedan od članova porodice oboleo od velikog kašlja

• Ukoliko se radi o osobama koje su u povećanom riziku za razvoj teškog oblika bolesti (npr., novorođenčad i odojčad, osobe sa hroničnim oboljenjima) ili osobe koje mogu doći u kontakt sa osobama koje su u povećanom riziku za razvoj teškog oblika bolesti (npr., žene u trećem trimestru trudnoće, osobe koje se staraju o hroničnim ili imunokompromitovanim bolesnicima).

Slično preporukama za prevenciju širenje virusa SARS CoV-2, mere adekvatne higijene sprečavaju širenje i Bordetelle pertussis kao i prouzrokovače drugih respiratornih infekcija.