Kada je u oktobru 1953. izašao prvi broj „Večernjih novosti“, na naslovnoj strani mogla je da bude samo jedna tema. Uostalom, zato je ovaj dnevni, pardon večernji list, i pokrenut: da jugoslovenskoj javnosti, gladnoj informacija o Tršćanskoj krizi i dobro naoštrenoj da se, ako treba, a izgleda da će trebati, i u novi rat za Trst-je-naš krene.
Italija je tada bila mrska zemlja koja otima ono što je naše, uostalom, Italijani su „naše“ proterivali i maltretirali decenijama unatrag, i nikada im nećemo zaboraviti i nikada im nećemo oprostiti.
Svega nekoliko godina kasnije, Trst je ponovo postajao naš, ali na druge načine. Svega nekoliko godina kasnije, Radio Rijeka je emitovao melodije sa novoosnovanog festivala u Sanremu za čitavu federativnu zemlju, pa su tako Jugosloveni mogli da uživaju u melodijama koje su spevavali italijanski kantautori.
A te melodije bile su mahom američke, pa je nekoliko godina čitava pop kultura u povoju izgledala kao igra gluvih telefona. Italijani, koji uprkos katolicizmu nisu imali antiameričke stavove poput komšija Francuza, imitirali bi američke muzičare i glumce, a onda bismo te italijanske muzičare i glumce imitirali u Ljubljani, Splitu, Zagrebu i Beogradu.
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“ NA POKLON
Post Views: 160
