Srpski privrednici da se umreže

Udruženje srpskih privrednika u Austriji (USPA) održalo je u prostorijama Zajednice srpskih klubova u Beču, sastanak na kojem je naglašeno da su važni umrežavanje i saradnja preduzetnika srpskog porekla kako u Austriji, tako i sa privrednicima iz otadžbine.

Borislav Kapetanović ukazao je da je udruženje osnovano pre osam godina, ali da je tek poslednjih godina krenulo da ostvaruje svoj prioritetni cilj, a to je omasovljenje, odnosno umrežavanje što više srpskih preduzetnika u Austriji.

– Umrežavanje u cilju poslovne saradnje, kako sa privrednicima u Austriji, tako i sa onima u otadžbini – objasnio je on.

Kapetanović je istakao da udruženje organizuje redovne sastanke na koje ne dolaze samo članovi, već i svi zainteresovani kako bi se međusobno upoznali.

Na svakom sastanku jedna firma je domaćin, a ovaj put to je bila kompanija Ekoboks iz Graca.

Milan Gajić je preneo da je uspostavljena saradnja sa poslovnom agencijom Beča koja može dati važne savete srpskim preduzetnicima. Kako je dodao, jedna bitna tema mogu biti subvencije, imajući u vidu da, ma koliko iskustvo imali, privrednici često ne znaju za sve mogućnosti dobijanja subvencije od vlasti.

Pored poslovnog umrežavanja Udruženje srpskih privrednika u Austriji se bavi i humanitarnim radom, a Igor Miketić je saopštio da je odlučeno da finansijski pomognu izgradnju crkve u Kufštajnu.

– Uputićemo apel svim srpskim privrednicima da se uključe u pomoć izgradnji hrama i da svako priloži i uplati koliko je u mogućnosti – naveo je Miketić.

Bojan Rankić iz Ekoboksa predstavio svoju kompaniju. On je istakao da ova firma, čije je sedište u Gracu, ima 240 zaposlenih u Srbiji i BiH i pogone u Srebrenici i Brusu, te da se bavi proizvodnjom montažnih modularnih objekata.

Posle zvaničnog dela “umrežavanje” nastavljeno je koktelom uz hranu i piće, a u takvim okolnostima se često sklapaju najbolji poslovi.

Problem radnih dozvola

Nada Knežević, predstavnica Privredne komore Srbije u Beču ukazala je da mnoge firme imaju problem sa dovođenjem, na primer, montera da bi plasirale svoje proizvode u Austriji.

– Srbija i BiH se tretiraju kao treće države, pa ljudi koji dolaze iz tih zemalja moraju da imaju radne dozvole. Na takvu dozvolu, iako se radi samo o upućivanju na obavljanje posla, čeka se dugo, a ujedno ona je ograničena, na primer, za montiranje štanda kompanije u kojoj je zaposlen, na svega 10 radnih dana – prenela je ona.

Dozvole za slanje na privremeni rad ne izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova, već Servis za zapošljavanje (AMS), pa je potrebno podneti obimnu dokumentaciju i sve je to vezano za velike troškove i višenedeljno čekanje.

Te dozvole, najavila je Kneževićeva, biće tema sledećeg sastanka Mešovitog komiteta Srbije i Austrije, 15. marta u Beogradu.

Knežević je dodala da su austrijske vlasti i te kako svesne potencijala privrednika stranog porekla, koji su sve važniji faktor. Ukazala je da i od svih migrantskih zajednica srpska ima najveći udeo samostalnih preduzetnika.

Manje kapitala za firmu

Advokat Milan Glišić preneo je prisutnima da je došlo do izvesnih promena u zakonodavstvu Austrije.

– Novi zakon o osnivanju firmi predviđa smanjenje potrebnog kapitala sa 35.000 na 10.000 evra. Takođe, uvedeno je i “fleksibilno društvo”, predviđeno za startapove – naveo je Glišić.