Male boginje: Koji su simptomi i kako sprečiti zarazu

male-boginje:-koji-su-simptomi-i-kako-spreciti-zarazu

U Beogradu je prijavljena epidemija malih boginja, a novi slučajevi se pojavljuju svakodnevno. Zbog širenja morbila na snazi su pooštrene mere epidemiološkog nadzora na teritoriji Republike Srbije.

Ukupan broj zaraženih u glavnom gradu, gde je prijavljena epidemija, sada iznosi 21, kako navode iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.U odnosu na vakcinalni status obolelih, 14 obolelih osoba je nevakcinisano, vakcinalni status za 5 odraslih obolelih je nepoznat, dok su dve obolele osobe kompletno vakcinisane u skladu sa uzrastom.

Morbile su grozničavo osipno oboljenje koje može dovesti do ozbiljnih komplikacija i smrti i jedna je od najzaraznijih virusnih bolesti na svetu. Virus je veoma zarazan. Osnovni reproduktivni broj (ili prosečan broj sekundarnih slučajeva koje generiše zarazna osoba u potpuno osetljivoj populaciji) za morbile se procenjuje na 12–18, što je više od broja mnogih drugih uobičajenih dečjih bolesti (npr. gripa, pertusisa). Pod pretpostavkom o homogeno mešanoj populaciji, tako visoka prenosivost znači da su potrebni značajno visoki nivoi imuniteta populacije od >92%–94% da bi se sprečio kontinuirani prenos virusa morbila.

Period inkubacije je 10 do 14 dana, iako su zabeleženi i duži periodi. Nevakcinisana mala deca i trudnice su u visokom riziku od obolevanja od morbila, a ospice najčešće pogađaju malu decu. U skorije vreme, došlo je do prelaska na stariju decu i adolescente zbog povećanja nivoa pokrivenosti imunizacijom i promena u nivoima imuniteta stanovništva u različitim uzrastima. Mala beba rođena od majki sa stečenim imunitetom zaštićena su od morbila zbog pasivnog prenosa antitela, ali kako ta antitela nestaju, postaju podložna. Infektivnost slučaja je maksimalna u četiri dana pre i četiri dana nakon razvoja osipa.

Poznato je da virus morbila izaziva imunosupresiju koja može trajati nedeljama, mesecima, čak i godinama. Ovo uzrokuje povećanu osetljivost na sekundarne bakterijske i druge infekcije.

Virus morbila javlja se samo kod ljudi. Male boginje se prenose sa osobe na osobu:

  • respiratornim kapljicama,
  • malim česticama aerosola i
  • bliskim kontaktom.

Dijagnoza morbila zavisi od velike kliničke sumnje, posebno kada se procenjuju deca sa febrilnom bolešću i makulopapuloznim osipom. Kompletna krvna slika može pokazatinizak broj leukocita, posebno limfocita i trombocita. Abnormalnosti elektrolita mogu se otkriti kod dece sa lošim unosom ili dijarejom. Identifikacija IgM antitela specifičnih za virus morbila u serumu ili plazmi potvrđuje dijagnozu, iako može biti lažno negativna u do 25% slučajeva kada se uradi rano (manje od 3 dana od pojave osipa). Ova antitela obično dostižu maksimum u roku od 1 do 3 nedelje nakon pojave osipa i postaju neotkriveni za 4 do 8 nedelja. Zlatni standard je test neutralizacije smanjenja plaka koji ima najveću osetljivost. Virus morbila se može izolovati iz nazofaringealnog sekreta, ali ovo je radno intenzivno i nije praktično. Najčešće se sprovodi polimerazna lančana reakcija (PCR) detekcije virusa iz uzoraka grla, nosa, nazofarinksa i urina, sa osetljivošću koja se približava 100%.

Definicija kliničkog slučajaospica SZO (Svetska zdravstvena organizacija) je „svaka osoba sa temperaturom, generalizovanim makulopapuloznim osipom, kašljem, korizom ili konjuktivitisom“. Male boginje su akutni febrilni egzantem koji se karakteriše sa tri „C“-a:kašalj,korizikonjuktivitis. Koplik pege, male bele papule na bukalnoj sluzokoži, patognomonične su za morbile i pojavljuju se dan-dva pre osipa, iako se ne vide uvek. Osip prethodi pojavi groznice, pojavljuje se prvo na licu i širi kaudalno da bi postao generalizovan. Nekomplikovane ospice obično nestaju nedelju dana nakon pojave osipa.

U slučaju morbila ne postoji specifična antivirusna terapija.Lečenjeje prvenstveno potporno. Kontrola groznice, prevencija i korekcija dehidratacije i mere kontrole infekcije, uključujući odgovarajuću izolaciju, čine osnovu terapije. SZO preporučuje davanje dnevnih doza vitamina A tokom 2 dana i više dana za pothranjenu decu. Komplikacije morbila treba rano identifikovati i započeti odgovarajuću terapiju.

Morbili su bolest koja se može sprečiti dostupnošću bezbedne, jeftine i efikasne vakcine. Vakcina je živi oslabljeni soj malih boginja koji se koristi ili kao jednokomponentna ili kao kombinovana vakcina (MMR, MMR-V). SZO preporučuje dve doze vakcinacije protiv morbila počevši od starosti od 9 do 12 meseci i od 15 do 18 meseci u zemljama u kojima su incidencija i mortalitet još uvek visoki u prvoj godini života.

U Srbiji je tokom 2022. godine 74,8 odsto dece primilo MMR vakcinu saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut. To je daleko ispod očekivanog obuhvata od 95 odsto koji obezbeđuje jak imunološki bedem i dobru zaštitu nacije od malih boginja.

U izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut se navodi da obuhvat od 95 odsto MMR vakcinacijom nije postignut ni u jednom okrugu, dok je obuhvat veći od 90 odsto dostignut u svega tri od ukupno 25 okruga: Borskom u centralnoj Srbiji i Severnobanatskom i Severnobačkom okrugu u Vojvodini.

Srbija je poslednju epidemiju malih boginja imala 2017. godine, kada je zaraženo više od 5.800 ljudi, a preminulo 15 osoba.

Zemlje Zapadnog Balkana imaju niže stope pokrivenosti MMR vakcinom od proseka Evropske unije (EU), a propuštena vakcinacija tokom pandemije Corona virusa povećala je broj ljudi koji su podložni virusima. Prema podacima WHO-a iz 2021.godine, pokrivenost drugom dozom MMR vakcine je bila u Srbiji 85 odsto.

Zbog pandemije korona virusa, u 2020. godini u Srbiji je smanjen broj dece koja su primila redovnu MMR vakcinu. Još jedan razlog opadanja rate vakcinacije je antivakcinalni pokret koji je nažalost u porastu i koji širi dezinformacije o toksičnim efektima vakcina. Moramo napomenuti da su efikasnot i bezbednost MMR vakcine dokazane višebrojnim studijama i istraživanjima.

Naime, nakon 2 doze vakcine:

  • oko 99% ljudi će biti zaštićeno od morbila i rubeola
  • oko 88% ljudi će biti zaštićeno od zauški.

Ljudi koji su vakcinisani protiv zauški, ali ih ipak zaraze, imaju manje šanse da će imati ozbiljne komplikacije ili biti primljeni u bolnicu. Zaštita od malih boginja, zauški i rubeole počinje da se razvija oko 2 nedelje nakon uzimanja MMR vakcine.

MMR vakcina je veoma bezbedna. Većinaneželjenih efekatasu blage i ne traju dugo, kao što su:

  • područje gde igla ulazi, izgleda crveno, otečeno i boli 2 do 3 dana,
  • oko 7 do 11 dana nakon injekcije, bebe ili mala deca mogu se osećati loše ili razviti visoku temperaturu oko 2 ili 3 dana,
  • neka deca takođe mogu da plaču i da budu uznemirena odmah nakon injekcije. Ovo je normalno i trebalo bi da se osećaju bolje nakon maženja.

MMR vakcina nije povezana sa autizmom. Nema dokaza o bilo kakvoj vezi između MMR vakcine i autizma. Postoje mnoge studije koje su ovo istraživale.

Važno je zapamtiti da su moguće komplikacije zaraznih stanja, kao što su boginje, zauški i rubeola, mnogo ozbiljnije.

Kada odložiti ili izbegavati MMR imunizaciju?

MMR vakcina se ne preporučuje ako vaše dete:

  • imalo ozbiljnu alergijsku reakciju na raniju dozu MMR vakcine ili komponente vakcine, koje uključuju želatin i antibiotik neomicin,
  • ima poremećaj koji utiče na imuni sistem (kao što je rak),
  • uzima steroide ili druge lekove koji slabe imuni sistem,
  • je na hemoterapiji ili terapiji zračenjem.

Razgovarajte sa svojim lekarom o tome da li je vakcina dobra ideja ako vaše dete:

  • je trenutno bolesno. Ali obične prehlade ili druge manje bolesti ne bi trebalo da spreče imunizaciju.
  • je primilo bilo koju drugu vakcinu u poslednjih mesec dana ili krvne proizvode u poslednjih nekoliko meseci (kao što je transfuzija), jer neke mogu da utiču na to koliko će dobro MMR vakcina funkcionisati.
  • je ikada imalo nizak broj trombocita.

Vaš lekar može odlučiti da su koristi od vakcinacije vašeg deteta veće od mogućih rizika.

Odbijanjem vakcinacije roditelji ugrožavaju svoju, ali i tuđu decu koja zbog zdravstvenog stanja nisu u mogućnosti da prime vakcinu. Vakcinacija je jedini način borbe protiv nove epidemije o kojoj ne bismo trebali ni pričati u 21.veku!

Izvor: DokTok

AUTOR: Alexandra Laura Hidi Jovanović Specijalista pedijatrije

Ukoliko želite da razgovarate na ovu ili neku drugu temu, na DokTok platformi su dostupni stručnjaci za konsultacije i psihološku podršku svakog dana u nedelji. Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas.

Post Views: 89

Originalni tekst