Bežao je Kajri Irving iz Klivlenda u Boston da bi pobegao iz Lebronove senke, ali nikako nije mogao da se uklopi u Seltikse; bežao je posle u Bruklin, što bliže kući i Nju Džersiju, pa onda u plej-of seriji protiv Bostona nakon utakmice gazio po logou jedne od najvećih NBA franšiza (istom onom koji je Kevin Garnet ljubio), žalio se na rasističke uvrede i na sebe samo još više navukao gnev Seltiksovih navijača; potom se sporečkao i sa Netsima, oko novca i nakon suspenzije koju je fasovao zbog promovisanja antisemitskog filma na društvenim mrežama odlučio da je vreme za rastanak.
Novi dom Kajri je pronašao u Dalasu. Tim prelaskom u Maverikse Irving je na simboličan način zatvorio krug koji je svojim odlaskom iz Kavalirsa otvorio, jer se sada ponovo, nakon sedam godina lunjanja po ligi, našao u skrovitoj senci od sebe većeg igrača – Luke Dončića.
I baš kao što mu je dobro išlo sa Lebronom, tako mu i sada dobro ide sa Dončićem. Naravno, samo je sa Džejmsom uspeo da osvoji prsten, ali on i Dončić sada zajedno predstavljaju jedan od najboljih i najopasnijih dvojaca Lige, deluju veoma kompatibilno, i dopunjavaju jedan drugog.
Okej, Dončić jeste već bezbroj puta dokazao da može protivniku i sam da saspe 50 poena i reši utakmicu, ali još jedan superstar u ekipi i igrač tog kalibra svakako Dalasu nije na odmet. Naročito kada Luki nije veče (u njima, recimo, postigne samo 25 poena, he-he), ili – što je po protivnika najgori mogući scenario – kada je potpuno suprotno i kada nastupe one noći u kojima Dončić deluje kao da ga ama baš niko na kugli zemaljskoj ne može zaustaviti.
E baš jedna od takvih noći je iza nas, noć u kojoj su Maveriksi na svom terenu porazili Jokićeve Nagetse, koji bi, da se ta utakmica nije završila tako kako se završila, danas i dalje bili prvoplasirana ekipa na Zapadu, i noć u kojoj su se susreli sa najgorim mogućim scenariom. Po tom scenariju, glavnu ulogu, sa 37 poena, 9 skokova i 3 asistencije odigrao je Luka Dončić, dok je u glavnoj sporednoj briljirao Kajri Irving sa 24 poena, 7 skokova i 9 asistencija, i jednom sekvencom za Oskara.
Naravno, reč je o šutu koji je dosad već obišao sve društvene mreže, a koji je Maveriksima doneo pobedu uz zvuk sirene. Polu-horog iz trka, levom rukom, preko Nikole Jokića, gotovo sa linije penala, u poslednjoj stotinki. And the Oscar goes to… Kyrie Irving!
KYRIE IRVING GAME WINNER MY GOODNESS. 🔥🔥🔥🔥
— Hoop Central (@TheHoopCentral) March 17, 2024
Košarkaški portal Eurohoops piše kako je ovaj Irvingov šut jedan od najboljih u njegovoj “hall-of-fame” karijeri (2016 NBA šampion, 8 All-Star nastupa, Rookie of the Year 2012), i dopunjavajući se s nestvarnim Dončićem, zaista deluje da bi Irving s Maveriksima ove sezone u plej-ofu mnogim konkurentnijim ekipama sa Zapada mogao da pomrsi konce.
Iako za pet dana puni 32 godine, Kajrija i dalje krase ista ona eksplozivnost i agilnost, ista ona sposobnost menjanja ritma, vrtoglavi dribling i jedan od najboljih „bolhendlinga“ u istoriji igre. A lepo je videti da u sebi i dalje ima i taj ubilački clutch instinkt zahvaljujući kojem je toliko puta u neizvesnim završnicama (pre svih) Klivlendu donosio prevagu. Razmrdavanje tog usnulog instinkta zasigurno raduje sve navijače Mavsa.
Šut kojim je sinoć svojoj ekipi doneo pobedu nad aktuelnim prvakom i najboljim igračem sveta, samo je još jednom pokazao koliko je Kajri Irving zapravo dobar košarkaš. I sve to tokom Ramazana, kada muslimanski vernici od zore do sumraka ne jedu i ne piju, čak ni vodu. Kajri Irving tako možda nije jeo, ali je „kuvao“. O, još kako je kuvao.
U ostalom, reči Luke Dončića dovoljno i bolje od svih drugih govore o tome.
“Neverovatan je, čoveče”, rekao je Dončić nakon sinoćnje utakmice. “Mislim da ljudi zapravo ne shvataju koliko je to bio težak šut. I to još šut koji je uzeo slabijom rukom… Ja to ne bih mogao da uradim. Impresioniran sam. Kao što sam već rekao, on je drugačiji. Kajri Irving je jednostavno drugačiji.”
Post Views: 44
