Z. Vicelarević
U hramu Vaskrsenja Gospodnjeg u Frankfurtu od sredine 2017. godine traju radovi na izgradnji Svetosavske sale ispod hrama.
Grupa Svetosavaca, koja je tada ušla u podnožje crkve zatekla je podrum pun zemlje i samo su retki tada mogli da vide da će tu jednoga dana da nastane sala za okupljanje koja je upravo po onoj grupi Svetosavaca sa početka radova i dobila ime Svetosavska sala. Radovi se polako ovih nedelja primiču kraju, pa je tim povodom sveštenstvo pravoslavnog hrama na Galusu pozvalo vernike da nakon svete liturgije dođu na dan otvorenih vrata Svetosavske sale. Dan otvorenih vrata Svetosavske sale priređen je pre početka uskršnjeg posta.
Vredne ruke
Trpezu ljubavi, agape, otvorio je otac Neđeljko Đokić uz molitvu Oče naš zajedno sa prisutnim vernicima, a o svojim utiscima govorio je za “Vesti”.
– Po završetku svete liturgije sišli smo u Svetosavsku salu gde smo se prvi put sabrali da blagodarimo Bogu za sve što nam daje i za sve što smo učinili uz pomoć vrednih ruku, sagradivši jednu prelepu salu koja je trenutno u završnoj fazi. Pozvali smo naš narod da vidi i da se upozna sa radovima koji su ovde završeni. Ovo je prvi susret ljudi u sali, danas je i prvi događaj i, hvala bogu, prisustvovalo je mnogo naših vernika koji su se poslužili. Blagodarimo svim vrednim rukama i ženicama koje su pripremili trpezu – rekao je on.
Redovni na službi
Aleksandar i Dorotea (2) Đurić iz Valdorfa se, kako kaže tata Aleksandar, trude da redovno dođu na nedeljnu službu i uspeva im često, ali u salu Svetog Save još nisu ušli.
– Od kada smo pre sedam godina došli u ovaj deo Nemačke dolazimo u crkvu, a za salu smo znali da je u fazi izgradnje, ali nismo bili konkretno upućeni. Ovo nam je prvi put da smo ušli u ovaj prostor i stvarno smo iznenađeni i veličinom i toplinom koju smo osetili pri samom ulazu. Reče nam sveštenik Neđeljko da će se ovde narod okupljati posle liturgija i smatram da će to biti dobro. Verujem da će u sali biti crkvenih i kulturnih događaja – kaže nam Aleksandar Đurić.
Siniša Kokić je od početka radova u sali bio u prvim redovima Svetosavaca, a na dan otvorenih vrata je došao sa porodicom, suprugom Željanom, ćerkicom Miom (1,5) i sinom Matijom (8).
– Kada sam prvi put ušao u ovaj prostor, bilo je sve ovo puno tvrde zemlje. Od tada znam za Svetosavsku salu. Bilo je tu mnogo posla i od onda se može videti koliko je rada ovde uloženo i verujem da su svi koji su radili bar jednom ovde ponosni. Ponosan sam i na svoju porodicu koja je imala razumevanja da gotovo svake subote budem ovde. Sada mogu svi da se uvere gde sam bio – kaže Siniša.
Ponos zbog gradnje
Željana Kokić je zadovoljna napretkom radova.
– U Sali sam prvi put i iako radovi nisu još u potpunosti gotovi, vidi se da će da bude lepo. Zadovoljna sam i ponosna na svog supruga koji je učestvovao u izgradnji sale. Pokazao nam je i pričao šta je sve trebalo da se uradi, od ukopavanja do ispod temelja crkve do betoniranja i produžavanja stubova. Sigurno će i naša deca, kada odrastu i dođu u crkvu, da budu ponosna na Svetosavsku salu koju je i tatu gradio – istakla je ona.
Mesto za okupljanje
Jovan Jovanović (3) je odmah posle agape zaspao, kaže njegova tetka Aleksandra Jovanović.
– Jovan uvek zaspi u crkvi tokom službe, a danas je zaspao u sali odmah pošto je jeo. Oboje smo prvi put u ovim prostorijama. Znala sam da se gradi Svetosavska sala i super je i baš me raduje da će biti prostor ove veličine u okviru crkve gde će ljudi moći da se okupljaju, da se druže. Čula sam da će uskoro biti i neka predavanja ovde, pa me i to raduje i hvala crkvi što je napravila ovo – rekla nam je Aleksandra.
Prase na ražnju
Agape, trpezu ljubavi, pripremile su članice Kola srpskih sestara, a dodatak u vidu praseta na ražnju stigao je u pravi čas od grupe vernika koji su uvek pri hramu kada treba da se pomogne, a koji nisu želeli da im nabrajamo imena jer smo svi, prema njihovim rečima, jednaki pred Bogom.
