Novootkriveni dokumenti pokazuju da je Fondacija za zagađenje vazduha, čija istraživanja je finansirala naftna i automobilska industrija, još 1954. godine otkrila ozbiljan uticaj fosilnih goriva na klimatske promene.
Industrija fosilnih goriva je finansirala početke naučnih istraživanja o klimi još 1954. godine, pokazuju novootkriveni dokumenti, uključujući i jedno od prvih istraživanja Čarlsa Kilinga, poznatog po takozvanoj „Kilingovoj krivulji“ koja nam pokazuje kako nivo ugljen-dioksida na Zemlji raste iz godine u godinu. beleži uzlaznu putanju nivoa ugljen-dioksida na Zemlji.
Koalicija proizvođača nafte i automobila uložila je 13.814 dolara (oko 158.000 dolara u današnjem novcu) u decembru 1954. za finansiranje Kilingovog najranijeg istraživanja zasnovanog na merenju nivoa ugljen-dioksida širom zapada Sjedinjenih Država, otkrivaju dokumenti, prenosi RTS.
Interes proizvođača fosilnih goriva da podrži grupu poznatu kao Fondacija za zagađenje vazduha, koja je finansirala Kilingovo merenje ugljen-dioksida, bio je da se istraži problem smoga koji je u to vreme posebno pogađao Los Anđeles. Ispostavilo se da je ovo prvo istraživanje klimatskih promena koje su, da ironija bude veća, finansirale naftne kompanije.
Naftna industrija začetnik istraživanja klimatskih promena
U obrazloženju naručenog istraživanja – koje je otkrila Rebeka Džon, istraživač u Klajmat investigejšn centru (Climate Investigations Center), a koji je objavljen na veb-sajtu DeSmog – glavni autor Kilingovog istraživanja, Samjuel Epštajn, istraživač sa Kalifornijskog instituta tehnologije (ili Caltech), pisao je o novoj analizi izotopa ugljenika koja bi mogla da identifikuje „promene u atmosferi” izazvane sagorevanjem uglja i nafte.
Da li su pokušavali da dokažu nevinost
Ukupno 18 automobilskih kompanija, uključujući „Ford“, „Krajsler“ i „Dženeral motors“, dalo je novac Fondaciji za zagađenje vazduha. Drugi subjekti, uključujući banke i trgovce na malo, takođe su učestvovale u finansiranju.
Pored toga, memorandum iz 1959. identifikuje Američki institut za naftu (API), vodeće telo za lobiranje za naftu i gas u SAD, i Zapadno udruženje za naftu i gas, sada poznato kao Vestern States Petroleum Association, kao „glavne finansijere Fondacije za zagađenje vazduha“. Nije jasno kada je API počeo da finansira Fondaciju, ali je imao predstavnika u istraživačkom komitetu od sredine 1955. nadalje.
„Moguće posledice promene koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi u odnosu na klimu, stope fotosinteze i stope ravnoteže sa karbonizacijom okeana mogu se na kraju pokazati od velikog značaja za civilizaciju“, napisao je Epštajn u novembru 1954. godine.
Stručnjaci kažu da ovi dokumenti pokazuju da je industrija fosilnih goriva u stvari bila jedan od začetnika moderne nauke o klimi, i upoznata sa upozorenjima o ozbiljnoj šteti koju će klimatske promene izazvati, da bi potom decenijama javno demantovala ovu nauku i finansirala tekuće napore da se odloži primena mera da se zaustavi klimatska kriza.
„Oni sadrže dokaz da je od 1954. industrija fosilnih goriva bila obaveštena o potencijalu da njeni proizvodi poremete klimu na Zemlji u razmerama koje su značajne za ljudsku civilizaciju“, naglašava Džefri Supran, stručnjak za istorijske klimatske dezinformacije. Univerzitet u Majamiju.
„Ovi nalazi su zapanjujuća potvrda da naftna industrija vrši pritisak na akademsku zajednicu već 70 godina – i podsetnik da to čini i danas.“
Znali su šta rade
Prethodna istraživanja javno objavljenih i neobjavljenih radova na temu klimatskih promena i fosilnih goriva, otkrila su da velike naftne kompanije već decenijama sprovode sopstvena istraživanja o posledicama koje izaziva spaljivanje njihovog proizvoda, često neverovatno tačna i precizna – prošlogodišnja studija je otkrila da su stručnjaci naftne kompanije „Ekson“ uradili „zapanjujuće“ tačna predviđanja globalnog zagrevanja 1970-ih i 1980-ih godina.
Novootkriveni dokumenti sada pokazuju da je industrija znala za potencijalni uticaj ugljen-dioksida na klimu još 1954. godine preko, što je još šokantnije, Kilingovog rada koji je tada bio 26-godišnjak zaposlen kao istraživač u Caltech-u na merenju nivoa ugljen-dioksida širom Kalifornije i voda Pacifika.
Kiling je nastavio da obavlja kontinuirano merenje globalnog nivoa ugljen-dioksida u opservatoriji Mauna Loa na Havajima, a „Kilingova kriva“ je hvaljena kao jedno od najvažnijih naučnih radova modernog doba. Nema indicija da je na njegovo istraživanje uticala činjenica da su ga finansirale neftne kompanije. Kiling je umro 2005. godine, ali njegov temeljni rad živi.
Trenutno, Zemljin atmosferski nivo ugljen-dioksida iznosi 422 dela na milion, što je skoro za trećinu više od prvog očitavanja iz 1958. godine i skok od 50 odsto u odnosu na predindustrijski period.
Morali bi da budu odgovorni za posledice
Otkriveni dokumenti potiču iz arhiva Kaltecha, Nacionalnog arhiva SAD, Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu i novina iz Los Anđelesa iz 1950-ih, i predstavljaju ono što bi moglo biti prvi primer da je industrija fosilnih goriva obaveštena o potencijalno strašnim posledicama svog poslovanja.
Industrija nafte i gasa se u početku bavila istraživanjima u vezi sa smogom i drugim direktnim zagađivačima vazduha pre nego što je prešla na istraživanje uticaja na klimatske promene, kaže Kerol Mafet, izvršni direktor Centra za međunarodno pravo i životnu sredinu.
„Stalno se vraćamo na industriju nafte i gasa iznova i iznova. Oni su bili sveprisutni u ovoj oblasti“, dodaje Mafet. „Industrija nije bila samo obaveštena, već duboko svesna potencijalnih klimatskih implikacija svojih proizvoda već 70 godina.“
Mafet ističe da novootkriveni dokumenti daju dodatni podsticaj naporima u različitim jurisdikcijama da naftne i gasne kompanije budu zakonski odgovorne za štetu izazvanu klimatskom krizom.
„Ovi dokumenti govore o emisijama ugljen-dioksida koje imaju planetarne implikacije, što znači da je ova industrija izuzetno rano shvatila da sagorevanje fosilnih goriva značajno ugrožava našu Planetu“, rekao je on.
„Postoje neoborivi dokazi da industrija nafte i gasa već 70 godina obmanjuje javnost i regulatore o klimatskim rizicima njihovog proizvoda. Verovati im da su deo rešenja je glupo. Moramo preći na pitanje odgovornosti.“
Post Views: 29
