Zbog leta usred proleća neki su umorni, malaksali, varira im pritisak i imaju niz drugih zdravstvenih tegoba. Na te promene reaguju i deca, a o tome koje su najčešće zdravstvene tegobe zbog kojih ih roditelji dovode na pregled, govorila je dr Snežana Rsovac iz Dečje klinike u Tiršovoj.
Dr Rsovac kaže da deca relativno dobro podnose tekući vremenski period i da još nisu krenule one visoke temperature koje su za njih ozbiljniji problem. Za sada, kako je rekla, odrasli su „više na udaru“ zbog preranog dolaska letnjih temperatura. Ipak, broj dece u ambulantama, kada je reč o alergijama, se povećava, prenosi RTS.
„U suštini mi imamo taj sezonski karakter bolesti kod određene grupe dece, kada govorimo o astmi ili alergijskom rinitisu, kao najzastupljenijim alergijskim bolestima u dečjem uzrastu, a koje su uzrokovanje polenima. Pa, kako je došlo lepo vreme, kako su biljke krenule ranije da cvetaju i vegetacija je krenula ranije da se pojavljuje, onda imamo i sada već značajan porast broja pacijenata koji imaju te svoje simptome alergijskih bolesti”, rekla je pulmolog, dr Rsovac.
Ističe da je važno razlikovati simptome koji prate alergije, i one koji prate respiratorne infekcije i da je najbitnije što pre dati ispravnu dijagnozu.
„Iako recimo kijavica sezonska krene kao curenje nosa, i može delovati sa konjuktivitisom da liči na neku respiratornu infekciju, bez temperature je uvek, i ima neke svoje karakteristike koje su, za razliku od infekcija prisutne, a to je učestalost kijanja u jutarnjim satima. Eto, to je neka, da kažem, karakteristika.
A što se tiče astme, koja zahvata donje disajne puteve, ide sa povećanim stvaranjem sekreta, opstrukcijom, i tu je kašalj prisutan, ali taj kašalj je apsolutno drugačijeg karaktera i kada se sluša i kada se uzima anamneza i ako su novi pacijenti u pitanju, bez prethodnog otkrivanja alergijskih bolesti, onda ih brzo i dijagnostikujemo”, kaže dr Rsovac.
Doktorka ne savetuje da najmlađi u ovom periodu izbegavaju izlazak i boravak na otvorenom prostoru.
„Nemojte ništa da izbegavaju. Ako mislimo na izlazak napolje i igru, naravno da mi ne želimo da ograničavamo normalan život i sve ono što čini život njima, radost igre, nego dovedite ih da bi što pre dijagnostikovali. Ako sumnjate da ima alergijskih osnova, ako pedijatar posumnja da je alergijska osnova, mi ćemo sprovesti testiranja i zaključiti šta treba i dati profilaksu“.
Govoreći o tome na šta su deca danas najčešće alergična, dr Rsovac je rekla da osim polena, to mogu biti i grinje.
Nakon anamneze, u zavisnosti od uzrasta, radi se ili kožne testove ili in vitro ispitivanja na specifične alergene. Takođe, radi se i spirometrija određenoj grupi dece. Na osnovu svega toga, i eventualno dokazivanje eozinofila u nosu ili krvne slike sa eozinofilijom, stanje je jasnije kao i put ka eventualnoj terapiji.
