U okviru intenzivnih aktivnosti koje na međunarodnom planu sprovodi Muzej žrtava genocida, a u sklopu koordiniranih mera Republike Srbije u vezi sa inicijativom da Generalna skupština UN usvoji rezoluciju o Srebrenici, direktor Muzeja Dejan Ristić uputio je prethodnih dana pisma svim ambasadorima akreditovanim u Republici Srbiji.
Direktor Ristić je skrenuo pažnju na nedavni porast zabrinutosti javnosti i snaženje društvenih podela širom Bosne i Hercegovine, ali i celog regiona Zapadnog Balkana, uključujući tu i Republiku Srbiju. Ovaj zabrinjavajući proces izazvala je inicijativa da Generalna skupština UN usvoji rezoluciju u vezi sa masakrom u Srebrenici koji se dogodio u julu 1995. godine.
Istovremeno, direktor je podsetio na to da je tokom unutrašnjeg oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini, od 1992. do 1995. godine, ubijeno oko 100.000 ljudi svih nacionalnosti (Bošnjaka, Srba i Hrvata). U kontekstu masakra u Srebrenici u julu 1995. godine lišeno je života nešto više od 8.000 lica bošnjačke nacionalnosti.
Inicijativa da se izdvoji nešto više od 8.000 žrtava, od ukupno 100.000 žrtava oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini, u okviru predloženog nacrta rezolucije primer je iskrivljavanja istorije i selektivnog sećanja na ovo tragično poglavlje prošlosti Zapadnog Balkana. Muzej je, stoga, na stanovištu da sve žrtve pomenutog oružanog sukoba treba jednako pamtiti.
S tim u vezi, direktor je posebno ukazao na opasnosti koje podrazumevaju slični savremeni primeri selektivne kulture sećanja, poput sveprisutnije distorzije Holokausta, što sve dovodi do izraženih etničkih, verskih i društvenih tenzija u različitim delovima sveta. Upravo zato tu i takvu negativnu praksu treba izbegavati.
Dejan Ristić je posebno ukazao na potrebu i obavezu svih da, ukoliko iskreno težimo trajnom miru i pomirenju, prihvatimo i primenimo osnovne principe kulture sećanja koja nipošto nevpodrazumeva selektivno pamćenje žrtava.
Stoga Muzej poziva na oprez u kontekstu inicijativa koje bi mogle da uspostave društveno okruženje u kojem se patnje određenih žrtava iz perioda oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini više obeležavaju i vrednuju u odnosu na druge, odnosno kojima se uspostavlja svojevrsna hijerarhija žrtava i zločina.
Direktor Muzeja izrazio je, stoga, zabrinutost zbog svake inicijative koja rizikuje uspostavljanje hijerarhije zločina i žrtava jer bi takav pristup bio uznemirujući i zabrinjavajući za sve zajednice pogođene pomenutim oružanim sukobom — Srbe, Hrvate i Bošnjake. Takva potencijalna podela treba da zabrine sve i ne služi nikakvoj konstruktivnoj svrsi.
Takvi pokušaji mogli bi da dovedu do snažne destabilizacije mira i stabilnosti, ne samo u Bosni i Hercegovini, nego i širom celog regiona Zapadnog Balkana. Štaviše, Muzej je stanovišta da bi moguće usvajanje takve rezolucije značajno potkopalo i ugrozilo višedecenijske napore za postizanje mira i istorijskog pomirenja sva tri naroda koja vekovima žive na teritoriji savremene Bosne i Hercegovine.
Ukoliko težimo miru, trebalo bi da zajedno radimo na celovitoj, neselektivnoj i objektivnoj kulturi sećanja. Upravo stoga, Muzej poziva vlade država-članica UN da razmotre brojne opasnosti koje bi proistekle usled mogućeg usvajanja pomenutog nacrta rezolucije čija je najava već izazvala duboke podele unutar bosansko–hercegovačkog društva, kao i unutar celog regiona Zapadnog Balkana.
Imajući sve prethodno saopšteno u vidu, direktor Ristić pozvao je vlade država-članica UN da daju snažan, hrabar i toliko potreban doprinos očuvanju trajnog mira putem afirmacije kulture sećanja, ne samo u Bosni i Hercegovini, već u celom regionu Zapadnog Balkana.
Uz izvode iz prethodno navedenog pisma direktora ukazujemo i na to da je Muzej u prethodnom periodu upoznao najznačajnije činioce u međunarodnoj naučnoj zajednici sa brojnim potencijalnim izazovima i opasnostima koje bi usledile eventualnim usvajanjem predmetne rezolucije i pozvao ih da se javno izjasne s tim u vezi. To je već, na poziv Muzeja, učinio jedan od vodećih svetskih stručnjaka za Holokaust, istoričar dr Efraim Zurof.
Takođe, Muzej ovom prilikom ukazuje i na stav vodećeg svetskog stručnjaka za Holokaust, istoričara prof. dr Jehude Bauera, koji je na molbu Muzeja još 2015. godine izneo stav u vezi sa karakterom ratnog zločina počinjenog u Srebrenici u julu 1995. godine.
Muzej žrtava genocida nastaviće da i u narednom periodu upoznaje međunarodnu stručnu javnost sa opasnostima izazvanim eventualnim usvajanjem predmetne rezolucije, kao i sa neophodnošću da se svi zajedno suprotstavljamo distorziji prošlosti, uspostavljanju hijerarhije žrtava i zločina, kao i primeni selektivne kulture sećanja.
Izvor: Muzej žrtava genocida
