Svetski dan slobode medija obeležava se 3. maja svake godine. Odluku o obeležavanju Svetskog dana slobode medija doneta je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija kako bi se podigla svest o značaju slobode medija i podsetile vlade država da je njihova dužnost da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja zagarantovano članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i kako bi se obeležila godišnjica Vindhuške deklaracije, izjavu o principima slobodne štampe koju su sastavila grupa afričkih novinara 1991. godine.
Muzej Vuka i Dositeja čestitajući Svetski dan slobode medija preneo je priču o prvom dnevnom listu u Srbu a u sledećem tekstu prenosimo i autorski tekst čuvenog srpskog novinara Verana Matića, predsednika upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija i člana Stalne radne grupe za bezbednost novinara, o aktuelnom stanju u srpskim medijima.
Prvi dnevni list u Srba „Novine serbske iz carstvujušćega grada Viene” pojavio se pre više od dva stoleća, avgusta 1813. godine u Beču. Njegovi izdavači bila su dva studenta medicine, obojica rodom iz Srema: Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić. U „Novinama serbskim” pisao je tada i mladi Vuk Stefanović, čije je tekstove zapazio državni cenzor Jernej Kopitar. Vukov jezik, netipičan za ondašnje učene Srbe, privukao je učenog Slovenca i tako se rodila saradnja koja će na koncu dovesti do reforme srpskog jezika i pisma.
„Novine serbske” sve vreme su bile pod prismotrom stroge austrijske državne cenzure, a imale su i problema zbog malog broja prenumeranata. U najboljim danima bilo ih je tek nekoliko stotina, a pred kraj izlaženja oko stotinak. Od ovih, van Austrijskog carstva, tek dva prenumeranta iz Srbije: knez Miloš Obrenović i njegov brat Jevrem, a kao kuriozitet, iz Bosne Mustafa-paša Skopljački. „Novine serbske” obhrvane finansijskim i svakim drugim teškoćama konačno su prestale da izlaze 1922. godine.
Ilustracija: Stranica „Novina serbskih”, na kojoj se nalazi kraj spiska prenumeranata za drugu polovinu 1820. godine/Muzej Vuka i Dositeja
