Čitaoci Nedeljnika usvojili su kao dobru naviku da uz svaki novi broj svog omiljenog magazina jednom mesečno čitaju i Le Monde Diplomatique. Časopis za intelektualnu elitu, kako ga često opisuju, jedno vreme nije izlazio uz Nedeljnik i nije prošao četvrtak da ne dobijemo makar jednu poruku ili mejl sa pitanjem: „Kad će Mond?“
Mond se vratio u naše živote i biblioteke, ali u online izdanju. Na sajtu Le Monde Diplomatique, u saradnji sa Nedeljnikom, možete na srpskom čitati nove brojeve i čitavu arhivu prestižnog lista.
Novi broj časopisa Le Monde Diplomatique je stigao! Pogledajte neke od tema koje vas čekaju u majskom broju.
piše Akram Belkaid
Dok Izrael nastavlja bombardovanje i borbe u pojasu Gaze, uz neprestano pogoršavanje humanitarne situacije, upravo je izbegnut novi sukob s potencijalno razornim posledicama između Tel Aviva i Teherana. Čini se, međutim, da nema toga što će prekinuti logiku sukoba između ovih neprijatelja.
Odgovoriti, ali bez nanošenja prevelike štete, to pristup za koji su se Iran i Izrael opredelili kako bi okončali seriju sukoba koji su tokom nekoliko dana pretili da prerastu u regionalni sukob visokog intenziteta. Trofazni scenario počeo je prvog aprila izraelskim bombardovanjem pomoćne zgrade iranskog konzulata u Damasku. Taj napad usmrtio je nekoliko pripadnika Revolucionarne garde zaduženih za vojnu i logističku podršku regionalnih saveznika Teherana. Manje od dve nedelje kasnije, u noći 13. na 14. april, ova Islamska republika pokrenula je operaciju „Iskrena obećanja“ salvom od tri stotine bespilotnih letelica i raketa, većinu kojih je izraelska protivvazdušna odbrana presrela, uglavnom uz pomoć Sjedinjenih Država, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva. Iako su je Izrael i Zapad predstavili kao potpuni neuspeh, ova vojna reakcija zapravo je bila najavljena nekoliko sati pre nego što je pokrenuta: iranska diplomatija potrudila se da obavesti Sjedinjene Države i, samim tim, Izrael. Operacija nije ciljala gradska niti ekonomska središta. Iranci su tako pokazali da ne žele civilne žrtve i da je „slučaj zatvoren“.
Ulica uz Gazu, elite uz Izrael
piše Danijel Fin
Nismo to videli još od mobilizacije 2003. godine protiv rata u Iraku, koji su vodili Džordž V. Buš i Entoni Bler. Po rečima organizatora, više od 800.000 ljudi prošetalo je 11. novembra prošle godine ulicama Londona u znak solidarnosti sa Gazom. Na meti demonstranata bila je konzervativna vlada ali i Laburistička stranka, koja je takođe stala na stranu Izraela.
Od početka izraelske ofanzive na Gazu, u oktobru prošle godine, produbio se jaz između britanske političke klase i javnog mnjenja. Konzervativna vlada Rišija Sunaka i Laburistička opozicija Kira Starmera pružile su bezrezervnu podršku ratu koji Benjamin Netanjahu vodi u ime prava Izraela na samoodbranu. Međutim, stanovnici Britanije odbacuju ideju da Izrael treba da bombarduje enklavu sve dok Hamas ne bude potpuno eliminisan. U novembru 2023. godine 59% osoba koje je JuGov (YouGov) intervjuisao želelo je da Izrael okonča svoj vojni pohod, dok se samo 19% njih izjasnilo za njegov nastavak. U februaru 2024. godine 66% ispitanika je podržalo prekid vatre a samo 13% rat protiv Palestinaca. Danas, većina koju čini 56% javnog mnjenja poziva na okončanje prodaje oružja Izraelcima, u poređenju sa 17% onih koji pozivaju da se sa tim nastavi.
Predsednica konzervativnog odbora za spoljne poslove u Vestminsteru otkrila je krajem marta tajnu belešku pravnih službi britanske vlade u kojoj se tvrdi da Izrael krši međunarodno humanitarno pravo. Budući da takav zaključak implicira da London treba da prestane sa prodajom oružja Tel Avivu, izvršna vlast je odbila da objavi dokument. Međutim, prvog aprila, izraelski raketni udari ubili su tri britanska radnika humanitarne organizacije World Central Kitchen sa još četvoro njihovih kolega dok su pružali pomoć stanovnicima Gaze. Dan kasnije, više od šest stotina pravnika i ljudi sa univerziteta ‒ uključujući tri bivše sudije Vrhovnog suda Velike Britanije ‒ osudili su nelegalnu prodaju oružja izraelskoj vojsci.
Već više od šest meseci, solidarnost s palestinskim narodom dovodi do demonstracija koje spadaju među najmasovnije u modernoj istoriji. Iz nedelje u nedelju i iz meseca u mesec, na ulice Londona i drugih britanskih gradova izlaze demonstranti koji pozivaju na prekid vatre. One najveće do sada okupile su nekoliko stotina hiljada ljudi. U odgovoru na to, vlada Rišija Sunaka osudila je protestante i tražila načine da ih kriminalizuje.
Definitivni razlaz Francuske i Globalnog juga?
piše Žan de Glinijasti
Nakon dugog perioda negovanja autonomne diplomatije, Francuska se uporno usklađuje sa ostatkom Zapada. Njen stav povodom konflikta u Ukrajini i Gazi ne razlikuju se mnogo od stava Sjedinjenih Država i drugih evropskih zemalja, iako bi trenutne geopolitičke promene i afirmacija zemalja Juga opravdale, naprotiv, nastavak onog francuskog „golovsko-miteranovskog“ pristupa.
Moralna, intelektualna, ekonomska i vojna moć omogućavaju dominantnim svetskim silama da bez napora zadovolje svoje interese. Zapadni svet je tako upotrebljavao, ponekad i zloupotrebljavao, tu dominaciju, pri čemu su Sjedinjene Države u tome prednjačile. Međutim, dugo vremena i Sovjetski Savez je takođe imao koristi od realne ideološke dominacije, zasnovane na emancipatorskoj doktrini i vojnoj moći, koju je podržavao svojim nuklearnim arsenalom. Za Sovjetski Savez zapadne slobode su percipirane kao formalne, ekonomija kao kapitalistička, a spoljna politika kao imperijalistička.
DOSIJE: PARIZ 2024, OLIMPIJSKE IGRE BEZ RADOSTI
Od 26. jula do 11. avgusta ove godine, Pariz će okupiti više od deset hiljada sportista i dvostruko više novinara povodom Olimpijskih igara, „najvećeg događaja ikad organizovanog u Francuskoj“. Paraolimpijske igre održaće se od 28. avgusta do 8 septembra. Kao i svake četiri godine, promoteri ovog velikog sportskog spektakla nameravaju da izvuku lekcije iz prethodnih neupseha, ali i da ispitaju nova društvena i ekološka obećanja. Za političke vlasti najvažnije je stvaranje žara i ushićenja, jer oni ciljaju na sve vrste publike, posebno u kulturnom polju. Međutim, upotreba sporta u kontekstu veličanja „pobede“ nema nužno vrline koje joj se pripisuju.
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Post Views: 50
