Nakon dugog perioda negovanja autonomne diplomatije, Francuska se uporno usklađuje sa ostatkom Zapada. Njen stav povodom konflikta u Ukrajini i Gazi ne razlikuju se mnogo od stava Sjedinjenih Država i drugih evropskih zemalja, iako bi trenutne geopolitičke promene i afirmacija zemalja Juga opravdale, naprotiv, nastavak onog francuskog „golovsko-miteranovskog“ pristupa.
Moralna, intelektualna, ekonomska i vojna moć omogućavaju dominantnim svetskim silama da bez napora zadovolje svoje interese. Zapadni svet je tako upotrebljavao, ponekad i zloupotrebljavao, tu dominaciju, pri čemu su Sjedinjene Države u tome prednjačile. Međutim, dugo vremena i Sovjetski Savez je takođe imao koristi od realne ideološke dominacije, zasnovane na emancipatorskoj doktrini i vojnoj moći, koju je podržavao svojim nuklearnim arsenalom. Za Sovjetski Savez zapadne slobode su percipirane kao formalne, ekonomija kao kapitalistička, a spoljna politika kao imperijalistička.
Promena odnosa snaga u korist Zapada materijalizovana je kroz Helsinške sporazume 1975. godine, koje su potpisali Sovjetski Savez, države Evrope, Sjedinjene Države i Kanada. Konačni akt potvrđivao je nepovredivost granica (a ne njihovu nepromenjivost, koju su želeli Sovjeti, tako što bi bile isključene bilo kakve izmene čak i pregovarane ili demokratski odlučene), i zagovarao je ekonomsku saradnju – potrebnu Sovjetskom Savezu – i pre svega slobodno kretanje ideja, informacija i ljudi (čuvena „treća korpa“). Ovaj sporazum je zapravo označio početak kraja Sovjetskog Saveza: njegova ideološka legitimnost će postepeno slabiti, a do pada Berlinskog zida i njegova ekonomska moć.
Ono što se dešava danas u Ukrajini i Gazi odražava obrnutu promenu snaga, započetu dugo pre samih događaja, i možemo je smatrati istorijskim preokretom: gubitak nadmoći Zapadnog sveta na vojnom, ekonomskom i vrednosnom planu.
U Koreji je 1953.godine bila „trka nerešena“, ali od 1945. godine Zapad je češće dožvljavao poraze u ratovima na Globalnom jugu (Vijetnam, Avganistan…); pa čak i kada su bile pobedonosne (Irak 2003, Libija 2011…), njegove intervencije su uglavnom dovodile do haosa. Samo su poneke „policijske“ operacije (Dominikanska Republika 1965, Panama 1989…) ili misije sa širokom međunarodnom legitimnošću, često podržane rezolucijama Ujedinjenih nacija (UN), bile uspešne, kao što je to bilo u prvom Zalivskom ratu 1990-1991. Motivisani najrazličitijim povodima (borba protiv terorizma ili trgovine drogom, humanitarna intervencija, pa čak i geopolitički razlozi), zajednički imenitelj ovim ratovima je bio zapadna nadmoć. Nakon nekoliko godina svaki od ovih ratova završavao se pregovorima zapadnih vlada o povlačenju, smatrajući da ove operacije, u nedostataku opipljivih pobeda, više nisu „održive“. Povlačenje američkih snaga, koje je ponekad bilo pravi debakl, kao iz Vijetnama 1975. ili iz Kabula 2021. godine, pravdano je, naravno, političkim odlukama, iako su pravi razlozi bili budžetski ili izborni, ali je pre svega to značilo da je u njima pobeda bila nemoguća.
Nedavni događaj ilustruje nastavak ove promene snaga. Poremećaj plovidbe u Crvenom moru od strane Hutija, manjine iz Jemena, koje naoružava Iran, nije mogao biti sprečen. Svetska pomorska trgovina, čijih 20% kontejnera prolazi kroz Suecki kanal, teško je pogođena, a Egipat je ozbiljno oslabljen. Odbacujući svaku mogućnost kopnene intervencije u Jemenu, koji je u ratnom stanju već deset godina, zapadnim državama ostaje jedino da pokušaju da štetu minimalizuju protivraketnim sistemima sa njihovih brodova koji patroliraju Crvenim morem. Protiv hutskih ratnika opremljenih raketama i bespilotnim letelicama iz Irana, tehnološka i vojna moć Britanaca i Amerikanaca nema nekog značajnog efekta na tok događaja. Samo primirje u Gazi, politički uslov koji su Huti istakli, mogao bi da okonča ovakav poremećaj stabilnosti svetske trgovine. Prošla su vremena kada je Zapad mogao da lako interveniše, pa da se potom lako povuče: vojne tehnologije sada su dostupne mnogim zemljama Juga, poput iranskih ili turskih bespilotnih letelica…
Sankcije bez efekta
Zapad sada gubi i bitku za društvene vrednosti. Ako su javna mnenja Juga i bila šokirana ubistvima koja je Hamas počinio 7. oktobra 2023. godine – Indija je bila jedna od retkih država koja je (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
