Bila je nedelja, i toliko za sada, jer narator, koji danima nije imao mira, ne može da dočeka jutro kada bi on da se obrati, da se otvori i olakša, da bi nekako mogao dalje, jer oseća da je došao do ivice, čega tačno, to je jako teško precizno reći, ali takav je izraz koji je često u upotrebi, da je neko došao do ivice, ili nešto, kao na primer ova država ili ovo društvo, da su došli do ivice, tako se to kaže, iako su tu došli odavno, šta god ta ivica značila, moguće je da se misli na ponor ili provaliju, ali nikako da je pređe i da propadne, iako se to već dogodilo puno puta, i džaba, taj izraz se i dalje koristi, ali sad je narator taj, i ovde moramo da ga pustimo, muči se sa svojim životom i samim sobom danima, da ne kažemo godinama, iako upravo sada, ovog nedeljnog jutra, nema nijednu reč koju bi izgovorio. Sramotan život ga je doveo do ove tačke i osim da to opisuje, nema o čemu drugo da priča. Jer samo jedan pogled na trpezariju, u kojoj ispod stola stisnuti u izgužvanim vrećama spavaju Profesor filozofije u penziji, kao i Kinez Li i Poštar, dok je na kauču usnula Dobrila, samo jedan pogled na taj prizor je dovoljan da se svako zapita: da li je jebeni narator normalan? Zar on zaista, u svemu ovome, ima nešto da kaže o sebi i o svom životu, ili u odbranu ovih potpuno promašenih ljudi, koji žive nešto što je teško nazvati ‘normalnim’?
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 30. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 646
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“ NA POKLON
Istorija 20
Post Views: 92
