Amerikanci dobili vrlo važnu bitku protiv Al Kaide, ali još nije sigurno da li je to i poslednja bitka te vrste
U Vašingtonu šampanjac može da se otvori, Barak Obama pobedio je Bin Ladena, general Dejvid Petreus, dosadašnji komandant američkih snaga u Avganistanu, može da bude imenovan za šefa CIA-e, a dosadašnji šef CIA Leon Paneta biće najverovatnije postavljen za šefa Pentagona. Vrlo neobične rokade u američkom obaveštajno-vojnom miljeu, ali sada to može da prođe bez ikakvog otpora u političkom establišmentu Vašingtona. Jer, specijalna jedinica američkih mornaričkih komandosa Foke fizički je likvidirala vođu Al Kaide Osamu bin Ladena. Ubijen je u spektakularnoj operaciji na teritoriji Pakistana.
Hoće li njegov nestanak sa terorističke scene značiti i kraj Al Kaide i rata u Avganistanu? Pitanja je mnogo, nije sporno da su Amerikanci dobili vrlo važnu bitku protiv Al Kaide, ali još nije sigurno je li to i poslednja bitka te vrste. Kako će se nestanak Bin Ladena odraziti i na Al Kaidu i na pokret talibana u Avganistanu?
To što je vođa Al Kaide likvidiran na teritoriji Pakistana znači da je Vašington od ranije imao neke indicije da se on tu i nalazi i da je ono krilo pakistanske vojne obaveštajne službe ISI, koje je imalo iskrenu saradnju sa američkim službama, pre svega sa CIA i DIA, sada nadvladalo onaj deo pakistanske obaveštajne zajednice koji je sarađivao i sa talibanima i sa Al Kaidom, pa i s Bin Ladenom. Ta činjenica sigurno će odrediti i dalje odnose između Vašingtona i Islamabada. Moguće je da su Pakistanci tek sada dali Amerikancima precizne podatke o mestu skrivanja Bin Ladena, ali šta su zauzvrat dobili od Amerikanaca tek ćemo da vidimo.
Fizička likvidacija vođe Al Kaide nije i kraj rata u Avganistanu, nije ni kraj Al Kaide niti kraj terorizma. Istina, Al Kaida je u poslednjih nekoliko godina doživela niz vrlo teških udaraca od strane Amerikanaca, likvidirano je desetak vrlo istaknutih vođa te terorističke organizacije, ali je ona pokazala sposobnost preživljavanja jer nije centralistički organizovana i ne zavisi samo od jednog izvora finansiranja. Osim toga, u Avganistanu protiv snaga ISAF-a ratuju talibani, a Al Kaida je tu u drugorazrednoj ulozi. Talibanski pokret je izvorno avganistanski proizvod podržan od vrlo uticajnih struktura iz Pakistana; savez Al Kaide i talibana nije ideološki brak, već savez trenutnih interesa. Moguće je da će smrt Bin Ladena omogućiti talibanima lakše eventualne pregovore sa vladom u Kabulu, da se vođe talibana sada komotnije osećaju, da imaju veći manevarski prostor. Jer, na početku tog saveza s Al Kaidom, Bin Laden je muli Omaru dao novac, a ovaj je Al Kaidi dao planine Avganistana za boravak i obuku terorista. Sadašnja vlast u Kabulu moraće, ako želi prekid rata, da talibanima ponudi određene ustupke jer Avganistan je teritorija koja ne trpi strane vojnike, to je prostor koji guta i strance i novac, pri čemu vreme za Avganistance ne znači baš ništa. Imaju ga na pretek.
Smrt Bin Ladena došla je za SAD u najboljem mogućem trenutku. Kao da je tempirana baš za ove dane. Naime, prethodnih dana iz zatvora pored Kandahara pobeglo je oko 400 talibana, uz očitu pomoć zatvorskih vlasti. Nešto pre toga poginulo je u jednom danu šest američkih vojnika, čime je ukupan broj poginulih američkih vojnika, od 2001. godine do danas, dostigao brojku od 1600 ljudi. I entuzijazam država koje imaju svoje vojnike u misiji ISAF pao je na vrlo niske grane, svi su tražili razloge kako da odu iz Avganistana, a da to ne liči na poraz i bežaniju. Nestanak Bin Ladena i verovatno privremeno zatišje u operacijama Al Kaide, može biti dobar razlog da se ode iz planina Hindukuša, ali nekima može biti i povod da sada i ostanu jer eto, glavni je protivnik likvidiran. Iako glavni protivnik Zapada u Avganistanu nije bio Bin Laden, već su to talibani i istorija Avganistana.
Zapadne obaveštajne službe sada ubrzano rade analize mogućih poteza Al Kaide. Ubistvo Bin Ladena jeste kolosalan poraz Al Kaide, koja će u dogledno vreme morati da odgovori nekom terorističkom akcijom ne bi li sačuvala moral svojih pripadnika i njihovu motivaciju za nastavak terorističkog delovanja. Al Kaida sada sigurno neće žuriti sa nekom akcijom jer je svesna da su sve zapadne bezbednosne službe podigle stepen pripravnosti na najviši mogući nivo. Izuzetak od takvog čekanja može biti samo situacija u kojoj je Al Kaida već sada u završnoj fazi planiranja i izvođenja neke terorističke operacije, pri čemu bi saradnici Bin Ladena zaključili da se efekat likvidacije vođe Al Kaide može amortizovati samo brzim i ubitačnim terorističkim udarom na neki bitan zapadni objekat ili ličnost bez obzira na sve rizike od neuspeha i cenu takvog poteza.
Što se tiče islamskog sveta, za neke režime u Zalivu odlazak Bin Ladena, zapravo, jeste kraj samo jedne noćne more, preostaju drugi domaći problemi i biće sada teže ostati na vlasti uz objašnjenje da se vodi rat protiv Al Kaide.
Smrt Bin Ladena medijski će zaseniti i ubistvo sina i unuka pukovnika Gadafija, kao rezultat bombardovanja Tripolija od strane NATO-a, baciće u drugi plan i tek obavljeno venčanje na engleskom dvoru i beatifikaciju pape Jovana Pavla Drugog. Time je terorizam i postigao svoj cilj, na naslovnim je stranicama novina i u prvim minutima svih vesti u elektronskim medijima. Svi ćemo pričati o posledicama, a uzrocima terorizma malo ko da se bavi…
