Metju Kampen, toksikolog sa Univerziteta u Novom Meksiku, nije bio iznenađen kada je, zajedno sa svojim timom, otkrio mikroplastiku u ljudskim testisima.
Sićušne čestice mikroplastike već su pronađene u ljudskom mleku, plućima i krvi. U ovom trenutku, prema njegovim rečima, ona se verovatno nalazi u svim delovima ljudskog tela.
Čestice mikroplastike su toliko male da ih je lako progutati ili udahnuti. Naučnici još uvek nisu sigurni kako bi to moglo da utiče na ljudsko zdravlje, ali neka rana istraživanja ukazuju na to da postoji razlog za zabrinutost.
Studija iz 2021. godine pokazala je da pacijenti sa inflamatornom bolešću creva imaju više mikroplastike u fecesu nego oni koji su zdravi, a drugi nedavno objavljeni rad pokazao je da ljudi sa mikroplastikom u krvnim sudovima imaju povećan rizik od srčanih komplikacija.
Ne postoji način da direktno kontrolišemo količinu mikroplastike kojoj smo izloženi, jer je ima u svemu što koristimo: u materijalima koji se koriste za izradu automobilskih guma, u proizvodnji hrane, boja i drugih proizvoda. Ali, postoje koraci koje možemo preuzeti da taj nivo njenog „unosa“ u naše telo smanjimo.
„Nikad nećete moći da je potpuno izbacite, ali možete da smanjite njene nivoe u vašem telu“, tvrdi za The New York Times Trejsi Vudraf, profesorka na Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku, koja proučava kako hemikalije utiču na zdravlje.
Kontrolisanje mikroplastike u kuhinji
Mikroplastika se stvara prilikom razgradnje plastičnih predmeta ili se namerno dodaje određenim proizvodima – kao što su mikroperle u pilingu za telo. Kada dospe u vodu i tlo, mikroplastika ulazi u lanac ishrane.
Postoji nekoliko načina da smanjite svoju izloženost mikroplastici, a to uključuje izbegavanje visoko obrađenih obroka. Istraživanje o 16 vrsta proteina pokazalo je da, iako svaka vrsta sadrži mikroplastiku, visoko obrađeni proizvodi poput pilećih kolutića (chicken nuggets) sadrže najviše po gramu mesa.
Istraživači kažu da je razlog tome to što visoko obrađena hrana ima više kontakta sa plastičnin posuđem kojim se proizvodi hrana.
„Što se manje obrađuje, to je manje plastike“, rekla je Kristi Tajler, profesorka nauke o životnoj sredini na Tehnološkom institutu Ročester u Njujorku.
Iako plastična ambalaža produžava vek trajanja i sprečava njenu kontaminaciju, ona takođe može da stvori male količine mikroplastike koja mogu da upadnu u našu hranu.
Dr Vudraf kaže da je postepeno zamenila plastične posude staklenim. Zamena plastičnih dasaka za sečenje drvenim, takođe može da smanji izloženost.
Toplota, uključujući mašine za pranje sudova i mikrotalasne pećnice, takođe može da izazove oštećenje ili topljenje plastičnih posuda u kojima se hrana nalazi.
U jednoj studiji koja je sprovedena 2020. godine, istraživači su za bebe pripremili mleko u posudama od polipropilena, meke vrste plastike, i otkrili da flaše oslobađaju mikroplastiku prilikom zagrevanja.
Kako se temperatura vode povećavala, povećavala se i koncentracija mikroplastike. Autori studije su preporučili roditeljima da praškaste formule za bebe pripremaju u staklenim posudama i da ih ostave da se prohlade pre nego što ih prebace u bocu.
Slično tome, istraživanja su pokazala da topla voda koja se koristi za natapanje čaja može da oslobodi čestice iz plastičnih kesica čaja. Stručnjaci preporučuju da se umesto njih koriste papirne kesice čaja ili čaj bez kesica.
Aparati za prečišćavanje vode mogu da se otarase nekih, ali ne svih čestica mikroplastike koju voda iz slavine sadrži. Istraživanja su pokazala da su nivoi mikroplastike obično viši u flaširanoj vodi nego u vodi iz česme. Ova kontaminacija je delimično rezultat procesa flaširanja, samih plastičnih boca, pa čak i otvaranja i zatvaranja čepa.
Dr Vudraf kaže da je, umesto jednokratnih, bolje koristiti flaše za višekratnu upotrebu, kako bi se izbeglo ovo dodatno izlaganje.
NAMEŠTAJ, ODEĆA I OSTALO
Plastika se često koristi za proizvodnju odeće, posteljine i nameštaja. Sintetičke tkanine poput poliestera i najlona mogu da oslobađaju mikroplastiku trenjem, zagrevanjem, osvetljenjem i opštim habanjem. Kada se udahne, ova mikroplastika može da se kreće kroz telo, da uđe u organe i krvotok.
Neki stručnjaci preporučuju da se predmeti napravljeni od plastike, kao što je sofa presvučena polipropilenskom tkaninom, drže podalje od direktne sunčeve svetlosti ili da se izaberu opcije koje nisu napravljene od plastike.
Usisavanje takođe može da pomogne. Naučnici su otkrili da često usisavanje može da smanji nivo mikroplastike u kućnoj prašini.
Dr Tajler preporučuje korišćenje vakuuma sa HEPA filterom za usisavanje mikroplastike. Ovi filteri mogu da uklone čestice u vazduhu veličine 0,3 mikrona (pošto je neka mikroplastika manja od toga, najsitnija bi ipak mogla da „preživi“).
Korišćenje vlažne krpe umesto suve za brisanje prašine takođe bi moglo da spreči širenje mikroplastike u zatvorenom prostoru.
Odeća je još jedan faktor koji treba uzeti u obzir. Procenjuje se da je 60 odsto materijala koji se koristi za odeću na bazi plastike.
Pranje može da smanji sitna plastična vlakna, ali ona, s druge strane, prolaze kroz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, odlaze u reke i okean i vraćaju se u vodu za piće. Plastične čestice koje ispadaju iz odeće takođe mogu da se nađu na mopovima za čišćenje, koje možemo da udahnemo prilikom disanja.
Stručnjaci kažu da bi pristupi poput ređeg pranja veša ili pranja pune mašine takođe mogli da pomognu u smanjenju osipanja mikroplastike sa odeće.
Dr Tajler kaže da bi ljudima moglo da bude veoma teško da u potpunosti odstrane plastiku iz svakodnevne upotrebe. To posebno važi za one grupe koje kupuju sintetičku odeću i visoko prerađenu hranu jer su pristupačnije.
Post Views: 184
