Ovo više nije partijska priča. Ovde se, po ko zna koji put, ustanak diže da bi se odbranile osnovne duhovne i moralne vrednosti našeg naroda, a ko god to iskreno želi, saveznik je Pokreta za život Srbije
Ovih dana čitajući Internet vidim da se oglašavaju različiti predstavnici naše nacionalne scene i da analiziraju pojavu Dveri na izborima. Ima tu i pripadnika pojedinih političkih partija, i umnih analitičara, pa i izvesnih pravoslavnih delatnika. Neke analize su objektivne, pisane pomalo hladno i sa distancom, ali korektne. Druge su ostrašćene i alarmiraju – Dveri bivaju nazvane kvazipatriotskom organizacijom koja prodaje Kosovo“. Ima i poučitelnog tona – profesorski prst podignut u vazduh koji nalaže kakve uslove treba ispuniti da bi Dveri bile prava alternativa postojećem stanju. Koliko vidim, Branimir Nešić je već odgovarao na neke od primedbi u tekstu Kradljivci tuđih glasova“. Pa ipak, imalo bi se šta reći i sa strane od čoveka koji nije aktivista“, ali jeste potencijalni glasač ove zajednice Don Kihota, koji su krenuli u borbu za bolju a dosad neviđenu Srbiju. (Kad pominjem Don Kihota, ne mislim tu ništa loše – naprotiv; Dostojevski je na svom radnom stolu držao malo poprsje Puškina i figuricu viteza tužnog lika“ da bi se uvek sećao da nijedna uzaludna borba nije uzaludna – a i sam Don Kihot je, na kraju romana Servantesovog, zbog svoje plemenitosti dobio guvernerstvo na jednom ostrvu.)
NE TRAŽITE čUDA
Oko krađe tuđih glasova“ sve je jasno – Dveri su pre svega okrenute ljudima razočaranim u dosadašnje političke pokušaje raznih partija, ljudima koji su prestali da izlaze na izbore jer im izgleda da nemaju šta da biraju. Koja politička opcija kod nas se zalaže za veću brigu o porodici, za privilegovanje mnogodetnih, za borbu protiv bele kuge? Koja partija nudi pokušaj da izađemo iz začaranog kruga liberalnog kapitalizma i da se Srbija ponovo vrati sebi kroz poljoprivredu i proizvodnju hrane? Ko će se boriti protiv monsatanističkog GMO projekta? Ko nam, umesto evroatlantskih, nudi svesrpske integracije? Ko nam obećava zaštitu privatnosti i borbu protiv Srbije kao koncentracionog logora elektronskog tipa? Ko nudi obnovu srpske kulture u punoći njenog zračenja? čiji je antiglobalizam iskren, ali nije predmoderan? Koga su do sada Dveri izdale boreći se na nacionalnom polju? Gde su pokazale svoju nedoslednost? Pljuju li Dveri bilo koga – Koštunicu li, Šešelja li, Vulina li, Velju Ilića li, Nikolića li? Zaboravljaju li podršku koju im je svojevremeno pružila nacionalna inteligencija, od Slobodana Antonića preko Aleksandra Pavića do Dejana Mirovića? Zaboravljaju li akcije koje su sprovodili skupa s Našima“ ili sajtom Vidovdan“? Koliko se meni čini – ne. I ne treba. Jer, nacionalno mislećih ljudi u nas nema mnogo, i svaki je dragocen. Mladen Obradović je nepravdeno zatvoren, i čoveku se sudi kao da su u Srbiji na vlasti nacisti, a ne navodne srpske demokrate koje se bore za ljudska prava – Dveri se oglašavaju. Šešelju u Hagu sude inkvizitori – Dveri su uz njega. Koštunicu napadaju kao atentatora“ – a svi znamo da ga mrze jer je Kosovo stavio iznad EU – pa to u njegovu odbranu kažu i Dveri. Dakle, u toj priči o srpskoj kainovskoj mržnji, Dveri se ne mogu naći. Ali nemojte od njih tražiti čuda i nemojte im postavljati nemoguće zahteve ako imate bar malo spremnosti da svoju reflektorsku analitičnost usmerite na pravu adresu. Šta hoću da kažem?
Optužba za oduzimanje tuđih nacionalnih glasova je neuverljiva ne samo zbog toga što se Dveri obraćaju nadasve onima koji do sada nisu imali za koga da glasaju na izborima. Ona je neozbiljna zato što je naša nacionalno misleća opozicija sasvim razdrobljena i što ne želi ni oko čega da se ujedini. Siguran sam da bi Dveri bile sa onima koji bi zajedno rušili žutokraku EU-NATO koaliciju, ali očito je da naši nacionalni opozicionari nisu sigurni šta i koga treba rušiti, i da li se sa žutokrakima može, opet i po ko zna koji put, napraviti neki dil, dilčić, dilovanje, kao što je i do sada rađeno. Gde su bili oni koji su sad zabrinuti za rasipanje glasova kad su sve naše stranke, i nacionalne i anacionalne, glasale za jedan, kako bi profesor dr Marko Pavlović rekao, denacifikatorski“ Ustav Srbije 2006 (o tome njegova analiza na sajtu Vidovdan“) i kada je Kosovo prebačeno iz teksta Ustava u neobavezujuću preambulu? Da možda Dveri nisu pisale i potpisivale ovaj dokument, koji je svojevremeno oštro kritikovao i profesor dr Kosta čavoški? Tada su se sve stranke ujedinile, i pozicija i opozicija, ali oko nečega oko čega se nije trebalo ujedinjavati – oko lošeg ustavnog rešenja. Umesto da su raspisani izbori za Ustavotvornu skupštinu, i da su poništene sve titoističke nepravde prema Srbima, stranke su zakazale jedan sumnjivi referendum i uradile to što su uradile. Pa ipak, Dveri su i dalje za nacionalno zajedništvo u borbi za Srbiju – neka se nacionalna opozicija dogovori oko bilo čega i onda neka se obrati Dverima. A od Dveri je više nego dovoljno da nikoga ne napadaju i ne ruže dok se ne dokaže da taj neko ne radi protiv interesa Srbije.
GDE SU INTELEKTUALCI
Poučno podignut pedagoški prst traži od Dveri i da se legitimišu uglednim imenima i licima koja stoje iza njih. Kao NVO, Dveri srpske su sa mnogim uglednim imenima i licima sarađivale, a spremne su da i danas sarađuju. Sada je loptica prebačena uglednim imenima i licima – da li ona žele da se pojave na nestranačkoj listi Pokreta za život Srbije ili ne žele. Možda ne žele jer smatraju da bi ih to kompromitovalo, ugrozilo njihovu naučnu karijeru, povezalo ih s nečim partikularnim, a oni su akademski nepristrasni. Ima ljudi koji sebe nikad i nikako ne mogu da zamisle u politici jer im je muka od šojićevske demokratije u nas. Šta onda Dveri da rade? Da kleče pred uglednicima da bi ih podržali i da ih preklinju da se pojave na listi? I da kažu: ako neće oni da nas podrže, ukinimo se jer nismo dostojni javnih nastupa i izlaska na izbore? Možda bi Dveri tako mogle i da postupe da političku borbu u Srbiji ne shvataju kao poslednji pokušaj da se izađe iz tamnice u koju nas baca Imperija sa svojim lokalnim saradnicima, koji su potencijalni kapoi konc-logora što nastaje na našoj teritoriji. Ali ljudi iz ove organizacije, skromni porodični ljudi, ljudi iz komšiluka, shvataju da, ako se sada i ovde ne budu borili, pitanje je da li ćemo i kada imati šansu da nešto ponovo uradimo. Kad vidiš da se dete davi u bazenu, ti ne čekaš Džonija Vajsmilera da ga spasava, nego skačeš i sam, makar bio loš plivač, da pokušaš da ga spaseš. A naša deca će, ako se ne budemo borili, za neku godinu biti pravo roblje, poniženije nego u doba Turaka (koji se očito vraćaju na Balkan, sa sve tapijama i oružjem svojih zaštitnika s druge strane okeana). Stati sa Dverima na izbornu listu, na kraju krajeva, stvar je svačije slobode i poverenja. Ali Dveri izlaze na izbore zato što su obični ljudi, koji su ih godinama pratili i podržavali, rekli da je lepo biti NVO, no da se mora učiniti nešto i na konkretnom političkom polju, da bi do glasa došli oni pridavljeni i bezglasni, koje naše partije već dve decenije guraju u potpalublje, prevozeći ih raznim brzinama ka robovskim plantažama Novog svetskog poretka. Dveri treba da se obrate uglednicima srpske elite i da ih zamole za podršku – ali niko ne može da time uslovljava njihovo pravo da svedoče u ime marginalizovane, časne i čestite Srbije, koja vapije za Bogom pravde i Njegovim poretkom u nas.
Pokojni vladika Danilo, o kome su Dveri često govorile kao o svom uzoru, isticao je da je viteško načelo srpskog naroda: ko zna bolje, široko mu polje. Zaista -Dveri svim nacionalnim snagama žele i jedinstva i uspeha i svakog dobra narodnog i ličnog. Zato im, kao čovek sa strane, preporučujem da na svoj sajt stave linkove ka svim našim nacionalno orijentisanim sajtovima, od NSPM i Vidovdana“ do Slobodana Jovanovića“ i Srpskih nacionalista“, a Novi Standard“ je, koliko znam, već tamo i dao je svoj veliki doprinos ovoj temi. Ima mesta za sve i šansi za svakoga. Bez ljutnje, mržnje, kleveta, mirno i staloženo. Ovo, na kraju krajeva, više nije partijska priča. Ovde se, po ko zna koji put, ustanak diže da bi se odbranile osnovne duhovne i moralne vrednosti našeg naroda, a ko god to iskreno želi saveznik je Pokreta za život Srbije.
