Episkop Diseldorfa i sve Nemačke Grigorije služio svetu arhijerejsku liturgiju u hramu Prepodobne majke Paraskeve u Karlsrueu, u nedelju 9. juna. Sasluživali su protojerej-stavrofor Aleksandar Škorić, protojerej Bratislav Božović, protonamesnik Jovan Gatarić i đakon Dejan Ristić.
Hram je bio prepun, ne samo predstavnika Srpske pravoslavne crkve, koji su svaki put počastvovani kada vladika Grigorije služi u njihovom hramu, već i drugih crkava (pretežno ruske i ukrajinske), koji su po rečima oca Škorića poslednjih godina vrlo prisutni u našem hramu na bogosluženjima.
Kako dolikuje vernici u Karlsrueu su veoma svečano i sa puno radosti dočekali svoga vladiku i sa ponosom uvek ističu da su mnogo srećni što je vladika Grigorije pre pet godina kada se obeležavalo 50 godina postojanja eparhije Diseldorfske i sve Nemačke, kao i 800 godina obeležavanja autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve i slave eparhije upravo je bio izabran njihov hram za centralnu proslavu.
Foto: CO Karlsrue
Verni narod je kao i uvek do sada celivao ikone i molio se sa sveštenstvom. Veoma zainteresovano je pratio besedu vladike Grigorija posvećenu Nedelji o slepom. Podsetivši prisutne na priču o slepom mladiću koji je mirno odgovarao Hristu i načinu kako mu je pomogao da progleda. „Bog neće da je čovek bolestan, Bog neće da je čovek slep, Bog neće da je čovek grešan, niti da ga išta muči. No, pitamo se, braćo i sestre, odakle onda toliko muke, toliko boli, toliko slepila na zemlji. Uvek moramo da se podsetimo da te pojave nemaju veze sa Bogom. Mi smo odgovorni za njih. Da je po Božijem, i da smo živeli po Božijem, niko ne bi bio slep, niko ne bi bio bolestan, niti bi iko bio tužan u ovome svetu. No, pošto smo sagrešili, i pošto i dalje grešimo, te to pitanje uvek ponovo postavljamo, podsetimo se da smo samo mi krivi za to, i da nas Bog ne kažnjava, te iz Hristovog odgovora na pitanje o tome da li je mladić ili njegovi roditelji sagrešili vidimo da je božanska perspektiva drugačija – da ni on ni roditelji njegovi nisu sagrešili, kako paradoksalno kaže Hristos”, rekao je episkop Grigorije.
„Iako znamo da je sagrešio naš praroditelj, iako znamo da ljudi greše, za Boga je važno, ne ono što su ljudi uradili, već ono što On čini za ljude, a čini neizrecivu milost – svaku našu nemoć i bolest isceljuje. Bog hoće da mi budemo živi, da Bog hoće da budemo zdravi, i još nešto hoće Bog – da ne budemo slepi. Pri čemu ne mislimo samo na odsustvo čula vida u fiziološkom smislu, već da ne budemo, kako se to kaže, slepi kod očiju, kod uma, kod srca. Da ne budemo slepi ne videći koliko On nama nudi život, i koliko hoće da budemo živi. Zbog toga je ovaj događaj i nazvan tako, te ga zato On tako i karakteriše – da se javi slava Božija, što bi bilo pobeda života nad smrću”, rekao je između ostalog vladika Grigorije.
On je dodao da je naš ulazak u crkvu, “idenje u Crkvu, naše stajanje pred Hristom u stvari uvek naša ponovna želja i vera da živi budemo, i da budemo zdravi. Pri čemu nikako samo da budu zdravi naši organi, da naše oči i uši pravilno rade, jer su njihove manjkavosti svakako neizbežna posledica stvorenosti, već da naše umno i srdačno biće, naše duhovne oči budu usmerene ka životu” i da ćemo tada biti zdravi.
Po primanju nafore vernici su imali mogućnost da popričaju sa vladikom. Poželeli su da ga uskoro ponovo vide u ovom hramu, u zdravlju i radosti.
Izvor: Rasejanje.info
