Kod većine ljudi prva asocijacija na Kan je čuveni filmski festival, ali malo ljudi zna da se u ovom gradu na Azurnoj obali jednom godišnje održava još jedan međunarodni, globalno možda još važniji festival.
„Cannes Lions International Festival of Creativity“ je najprestižniji svetski advertajzing festival i više od sedam decenija epicentar je inovativnih dostignuća i pionirskih ideja koje utiču na svetska kretanja i mnoge industrije. Tome svedoči i spisak od preko 15.000 učesnika iz celog sveta i u svojim oblastima vodećih predavača, kojih je ove godine bilo oko 500. Na ovom skupu često mogu prvi put da se čuju zamisli i projekti koji će zaživeti u budućnosti, predstavljaju se najnoviji trendovi, a svake večeri se organizuju svečane ceremonije dodele nagrada i dodeljuju čuveni „lavovi“ koji se smatraju najvećim priznanjima u kreativnoj industriji.
Međutim, pre detaljnog uvida u to šta se sve ove godine čulo i videlo na „Lajonsu“ – od „proroka novog doba“ Ilona Maska, Mire Murati, liderke fenomena ChatGPT koji nas je uveo u „četvrtu dimenziju“, pa sve do direktora najuspešnijih svetskih kompanija, „gurua“ i „selebritija“ savremenog i, još više, nekog budućeg sveta – osvrnuću se kratko na prve utiske.
Nedeljnik u Kanu
Dok stojim u redu za ulazak u centralnu salu „Debisi“, nazvanu po čuvenom kompozitoru Klodu Debisiju, stiže Džon Ledžend koji učestvuje na panelu koji organizuje Vox Media. Pored ulaznih vrata stoji pano na kojem se ističe logo Nedeljnika i naslovna strana ovog magazina pod nazivom „End of School“.
Privlači pažnju posetilaca, iako ne znaju kontekst, niti mogu da ga zamisle.
Beogradski mrak iz prošle godine, onako kako ga je „New Moment“ dizajnerski prikazao na naslovnoj strani Nedeljnika, nije pre toga ostavio ravnodušnim ni priređivače prestižne izložbe „Act Responsible“ održane u okviru festivala u kategoriji obrazovanja, koji su je izabrali za ovu postavku i stavili je na uvid čitavom auditorijumu.
Spektakl do spektakla
Kada je reč o formatu festivala, nemoguće je stići na svaku od preko 30 pozornica na kojima se istovremeno svakog dana održavaju prezentacije i paneli. Sve zahteva temeljnu pripremu i odabir tema pre nego što se i zakorači u ovaj spektakl koji traje pet dana.
Svetski brendovi se nadmeću u tome kako da zadive učesnike festivala. Tako je ove godine Gugl postavio interaktivni izložbeni prostor za demonstraciju najnovijih sposobnosti veštačke inteligencije, Jutjub je organizovao panele sa najpoznatijim svetskim kreativcima. Spotifaj je priredio iznenađenje u vidu koncerta benda Arcade Fire, a Loreal očarao posetioce salonom lepote i svojom ambasadorkom, glumicom Endi Mekdauel. Za ove predstave potrebne su, doduše, posebne pozivnice.
Panel sa Endi Mekdauel.SYSPEO / Sipa Press / Profimedia
Večeri su možda još uzbudljivije, ispunjene glamuroznim „kanskim“ prijemima i zabavama u vilama i na plažama, sa beskrajnim mogućnostima za stvaranje novih poslovnih kontakata. Svako veče donosi nešto nesvakidašnje, od ekskluzivnih koncerata, do individualnih sastanaka sa liderima industrije.
Pored glavnog konferencijskog prostora, ceo grad postaje kulisa festivala gde najveći brendovi organizuju ekskluzivne žurke za klijente. Brendovi se takmiče u kreiranju jedinstvenih i neponovljivih programa, a letvica se svake godine podiže.
Ne čudi da „Lajons“ privlači toliko ljudi iz celog sveta.
Veštačka inteligencija
Za mene je jedna od najinteresantnijih tema ovogodišnje konferencije bila veštačka inteligencija (AI). Za razliku od prošle godine, kada se AI oprezno pominjala kao potencijalni trend, sada zauzima jedno od centralnih mesta. Diskusije o AI vodili su industrijski lideri poput direktorke Open AI Mire Murati, koja je naglasila transformativni potencijal veštačke inteligencije u kreativnim procesima. Objasnila je kako veštačka inteligencija može da pomogne u stvaranju kreativnog sadržaja, analizi potrošačkih podataka i predviđanju trendova, omogućavajući tako kreativcima da se fokusiraju na konceptualne aspekte svog rada.
Ilon Mask u KanuLensi Photography / SplashNews.com / Splash / Profimedia
Panel Ilona Maska bio je nesumnjivo najprovokativniji i privukao je najveći broj ljudi. Mask je šokirao publiku svojim smelim predviđanjima, rekavši da postoji 10 do 20 odsto šanse da AI izazove distopiju, ali da on ipak ostaje optimista.
Živimo u najuzbudljivijem periodu ljudske istorije, rekao je Mask i predvideo da će humanoidni roboti uskoro pomagati u kuvanju, brizi o deci, čak i šetnji pasa, i da će ih ljudi zavoleti.
Njegova izjava „čaša je 80 odsto puna“ urezala se u pamćenje, kao i njegova vera u pozitivan uticaj veštačke inteligencije.
Prednosti i opasnosti
Posebno intrigantna tema ove godine bila je sintetičko istraživanje, koje će verovatno zameniti tradicionalne metode istraživanja.
Sintetičko istraživanje koristi AI za simulaciju i predviđanje rezultata na osnovu postojećih podataka, pružajući brže i često tačnije uvide od konvencionalnih metoda. Ova inovacija obećava revoluciju u načinu na koji pristupamo istraživanju tržišta, razvoju proizvoda i analizi ponašanja potrošača. Ova vruća tema izazvala je žustru raspravu među učesnicima.
Konferencija je ponudila širok spektar mišljenja o ulozi AI u kreativnoj industriji. Neki govornici su tvrdili da bi AI mogla da poboljša ljudsku kreativnost preuzimanjem operativnih zadataka, čime bi kreativcima omogućila da se fokusiraju na kreiranje strategije i inovaciju. Drugi su izrazili zabrinutost da bi AI mogla potpuno da zameni ljudske poslove što, recimo, misli i Ilon Mask.
Diskusija se takođe dotakla etičkih implikacija AI, kao što je širenje lažnih vesti (fake news) i teškoće u razlikovanju stvarnog sadržaja od onog koji generiše AI. Na primer, deepfake tehnologija može da kreira hiperrealistične video-zapise čiju je autentičnost veoma teško proveriti, što predstavlja značajan rizik za čitav proces informisanja.
Uticaj na medije
Sa tim u vezi govorila je Marija Resa, poznata novinarka i dobitnica Nobelove nagrade za mir, koja je tokom glavne ceremonije primila nagradu festivala „LionHeart“ za životno delo.
Ona je bila uhapšena na Filipinima zbog izveštavanja o korupciji. Na festivalu je strastveno govorila o ključnoj ulozi oglašavanja u podršci novinarstvu i promovisanju slobode govora. Ispričala je kako je posle njenog hapšenja polovina oglašivača povukla svoju podršku njenom mediju strahujući od posledica. Međutim, druga polovina nastavila je da se oglašava, pružajući finansijsku stabilnost potrebnu za opstanak medija, koji je radio u javnom interesu.
Time nas je podsetila da i advertajzing industrija može da dâ svoj doprinos očuvanju demokratije jer bez slobodnih medija demokratija ne postoji.
Marija Resa je takođe naglasila ključnu vezu između oglašavanja, novinarstva i slobode govora. Istakla je moć oglašavanja ne samo kao komercijalnog alata već i kao jednog od spasonosnih oruđa za nezavisno novinarstvo, koje osigurava da se čuju različiti glasovi. Govorila je i o širim izazovima sa kojima se suočava novinarstvo u doba AI, istakla rastuću pretnju zbog širenja dezinformacija i korišćenja AI za stvaranje deepfake video-zapisa koji mogu da manipulišu javnim percepcijama, te naglasila potrebu za čvrstim etičkim standardima i saradnjom između tehnoloških kompanija, oglašivača i medijskih organizacija kako bi se svi zajedno borili protiv ovih pretnji.
Marija Resa pozvala je na veću transparentnost AI algoritama i veću zaštitu novinara širom sveta, pozivajući kreativnu zajednicu da podrži inicijative koje promovišu istinu i slobodu izražavanja.
Korporativna društvena odgovornost i AI
Još jedan jedinstven aspekt festivala je već tradicionalno korporativna društvena odgovornost (CSR), o čemu se posebno vodi računa prilikom dodela nagrada.
Konferencija ne samo da slavi kreativnost već ističe i važnost korišćenja kreativnih moći za šire društveno dobro. Ove godine dodatno je istaknut takav fokus dodelom prestižne nagrade „Creative Maker of the Year“ Unileveru za njihovu Dav (Dove) kampanju, koja se izdvojila doslednom posvećenošću društvenim pitanjima, promovisanjem pozitivnog stava prema telu i kritici stereotipa lepote.
Odličan primer uticaja CSR-a i kreativnog oglašavanja bila je Pedigreova kampanja „Feed the Good“. Kampanja je fokusirana na pozitivne efekte koje kućni ljubimci imaju na živote ljudi, promovišući ideju da psi izvlače najbolje iz njih. Pedigreov inovativni pristup uključivao je korišćenje veštačke inteligencije za povezivanje pasa iz skloništa sa potencijalnim udomiteljima, čime je proces udomljavanja postao efikasniji i povećao šanse pronalaženja trajnih domova za ove životinje.
Etika i AI
Uprkos svim panelima, stavovima, uveravanjima i predviđanjima, festival je na kraju učesnike ipak ostavio da sami tragaju za odgovorima na ključno pitanje: šta AI donosi narednim generacijama?
Zabrinjavajuće brz razvoj veštačke inteligencije otvara i mogućnosti i stvara izazove. AI će uticati na način na koji će buduće generacije razvijati svoju inteligenciju i shvatati tehnologiju. S jedne strane, veštačka inteligencija ima potencijal da izazove revoluciju u oblasti obrazovanja, pružajući personalizovana nastavna iskustva, prilagođavajući se potrebama svakog učenika i nudeći do sada neviđen pristup informacijama. To bi moglo da pruži jednake uslove svima i omogući kvalitetno obrazovanje zanemarenim zajednicama širom sveta.
Međutim, opravdana je zabrinutost zbog prekomernog oslanjanja na AI i njenog uticaja na kritičko razmišljanje i kreativnost. Ako buduće generacije budu odrastale sa veštačkom inteligencijom koja obavlja većinu kognitivnih zadataka, postoji rizik da bi njeni konzumenti mogli da se pretvore u pasivne potrošače informacija umesto da budu aktivni stvaraoci. Nameće se pitanje kako možemo da osiguramo da razvoj AI poboljša ljudsku inteligenciju, umesto da je umanjuje.
Edukatori i kreatori politike jednostavno moraju da pronađu ravnotežu integrišući AI u okruženja za učenje, dok istovremeno podstiču kritičko razmišljanje, kreativnost i emocionalnu inteligenciju. Inače bismo svi zajedno mogli da doživimo nenasilni, ali ipak zastrašujući globalni „End of School“.
Post Views: 160
