U noći kada je francuski predsednik Emanuel Makron najavio vanredne izbore za Nacionalnu skupštinu prošlog meseca, dve reči su počele da bruje internetom i medijima: Narodni front.
To je bila referenca na levičarski savez formiran 1930-ih da se odupre rastućem fašizmu u Evropi i kod kuće.
Sada se grupa glavnih levičarskih partija u Francuskoj udružila da bi se borila protiv onoga što vide kao novu opasnost: krajnje desničarske stranke Nacionalno okupljanje Marine Le Pen, koja je bliža preuzimanju vlasti nego ikada ranije.
Taj levičarski savez sebe je nazvao Novi narodni front, piše The New York Times.
„Prvi put od Višijevog režima, ekstremna desnica bi ponovo mogla da prevlada u Francuskoj“, rekao je nedavno socijalistički lider Olivije For pred brojnim okupljenima, pozivajući se na francusku vladu tokom Drugog svetskog rata koja je sarađivala sa nacističkim okupatorima.
Makron je raspisao izbore za Narodnu skupštinu, donji dom parlamenta, zbog sramotnog poraza od stranke Le Pen prošlog meseca na evropskim parlamentarnim izborima.
Levičarska grupa partija, koja se samo nekoliko meseci ranije raspala zbog ličnih i političkih nesuglasica, odgovorila je ponovnim okupljanjem. Uprkos užurbanim počecima, Novi narodni front je došao na drugo mesto u prvom krugu glasanja.
Front je bio samo pet procentnih poena iza Nacionalnog okupljanja i njegovih saveznika, dok su Makronova centristička Renesansna partija i njeni saveznici zauzeli daleko treće mesto.
Od tada, Novi narodni front otežava krajnjoj desnici da preuzme vlast. Izgradio je ono što je u Francuskoj poznato kao „republikanski front“ ili „brana“, tražeći od svojih trećeplasiranih kandidata da odustanu kako bi se smanjila verovatnoća da Nacionalno okupljanje pobedi u drugom krugu izbora.
Više od 130 njenih kandidata povuklo se, zajedno sa oko 80 kandidata iz stranke Makrona, prema francuskim medijima.
Najnovije ankete predviđaju da bi ta strategija mogla da funkcioniše.
Nacionalno okupljanje je još uvek u poziciji da osvoji najviše mesta u Narodnoj skupštini od 577 mesta, ali sada bi moglo da padne ispod 289, potrebnih za apsolutnu većinu.
„Istorijski gledano, kada postoji pretnja od ekstremne desnice, levica se uvek ujedinjuje“, rekao je Remi Lefevr, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Lilu. „To je refleks od 1930-ih.“
Ali mnogi se u Francuskoj plaše i delova levice, posebno zato što je najveća partija u alijansi – Francuska nepokorena, poznata po svojoj zapaljivoj krajnje levičarskoj politici. Neki njeni članovi su takođe optuženi za antisemitizam, posebno Žan-Lik Melanšon, dugogodišnji levičarski vođa i osnivač „France Unboved“.
„Oni žele da budu brana koja će blokirati Nacionalno okupljanje. Ali osim toga, oni traže od ljudi da naprave veliki skok u nepoznato“ rekla je Nikol Bacharan, politikološkinja koja predaje na Univerzitetu Sciences Po u Parizu.
Kako se levica razdvojila, pa ujedinila?
Nekada moćna u zemlji pod jakom Socijalističkom partijom, francuska levica je poslednjih godina svedena na lomljivi savez između četiri partije: komunista, socijalista, zelenih i Francuske nepokorene.
Koalicija je prvi put formirana 2022. godine i njome je dominirala Francuska nepokorena.
Melanšon, njen lider, trostruki predsednički kandidat i bivši trockista, stavljen je po strani, u ne-lidersku ulogu u novom savezu.
Od napada na Izrael 7. oktobra, Melenšon je bez stida izražavao propalestinske stavove, odbio je da Hamas nazove terorističkom organizacijom i žestoko je osudio izraelsku vojnu operaciju u Gazi kao „genocid“.
On je označio velike demonstracije protiv antisemitizma, kojima su prisustvovala dva bivša francuska predsednika, sastankom „prijatelja bezuslovne podrške masakru“.
U vreme kada su napadi na francuske Jevreje i pretnje na njih narasli, Melanšon je više puta optužen za raspirivanje antisemitizma. Alijansa, već opterećena unutrašnjim sukobima, raspala se.
Analitičari kažu da će levica, ako ne bude ujedinjena, izgubiti veliki broj glasova.
„S obzirom na putanju krajnje desnice, ako levica ne funkcioniše kao jedinica, verovatno će izgubiti mnoga svoja mesta“, rekao je Frederik Savicki, profesor političkih nauka na Univerzitetu Panteon-Sorbona u Parizu.
Ipak, levica bi mogla da dobije dovoljno glasova da bude uticajna, posebno ako se formira koaliciona vlada.
Nada ove grupe nije samo da pobedi krajnju desnicu, već i predstavlja test za levicu u Francuskoj. To je bio veliki znak za mnoge, šta su mogli da urade.
Prvobitni Narodni front formirao je vladu pod Leonom Blumom, koji je 1936. postao prvi socijalistički i jevrejski premijer u zemlji. Dan nakon što je preuzeo dužnost, uveo je niz zakona koji su drastično promenili život francuskih radnika, uključujući dve nedelje godišnjeg plaćenog odmora i 40-časovnu radnu nedelju.
Vlada je trajala samo dve godine. Godine 1943, pod Višijevskom kolaboracionističkom vladom, Blum je poslat u Buhenvald, gde je živeo u kući van koncentracionog logora.
„Vlada Narodnog fronta nije dugo trajala“, rekao je Žan Vigre, profesor istorije na Univerzitetu u Burgundiji u Dižonu, koji je napisao dve knjige o Narodnom frontu, ali je, dodaje „promenila živote ljudi“.
Post Views: 39
