Mala ali veoma složna srpska zajednica u Bordou, sastavljena uglavnom od Srba i Francuza organizovala je i ove godine proslavu Vidovdana. Organizator je bilo Udruženje francusko-sprskog prijateljstva u ovom gradu, na čijem čelu je Sanjica Petrović, koja je član upravnog odbora Saveza Srba Francuske, te je na ovoj manifestaciji bio i predsednik Saveza Srba Francuske David Jakovljević, koji je specijalno za Bordo došao iz Pariza.
Ovom lepom događaju, veoma važnom za srpski narod, odazvao se veliki broj Francuza i koji nisu članovi udruženja, te je program bio na francuskom jeziku. Proslava Vidovdana je počela dvojezičnom liturgijom* u pravoslavnoj crkvi, koju su služili otac Alan stalni sveštenik u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Bordou i đakon Goran Anđelković iz Beržeraka, koji jednom mesečno dolazi za Bordo, kako bi naš narod povremeno imao i službu na (staro)srpskom jeziku. Prisutni gosti na Vidovdanskoj akademiji su imali retku priliku da tokom liturgiju čuju i pojanje hora uz liturgiju koji su ovoga puta sačinjavali Aleksandar, Sesil, Sanjica i Bosiljka a priključio se i predsednik Saveza, David.
Foto: arhiva S. Petrović, D. Jakovljević, B. Tomić-Daržirol
O samom prazniku govorila je predsednica Sanjica Petrović objasnivši prisutnima da je „Vidovdan suština našeg postojanja, naše sudbine, istorije i održivost naše tradicije i naše kulture”. Uz to ona je objasnila prisutnima zašto je za Srbe Kosovo veoma važno i da je ono „naša kolevka preko koje nas Vidovdan posebno podseća da se ono što je sveto ne može zaboraviti niti napustiti”. Anastasija Tomić-Daržirol je na srpskom odrecitovala pesmu Vidovdan a prisutne goste je pozdravio i predsednik Saveza Srba Francuske, David Jakovljević. On se nadovezao na reči predsednice Udruženja francusko-srpskog prijateljstva Sanjice Petrović da se na Vidovdan srpska vojska cara Lazara suprotstavila moćnoj imperiji, preko deset puta jača od sprske vojske, da je srpska vojska u počeku imala puno uspeha i u njenu čast su zvonila zvona Notr Dama u Parizu. Da je kolevka srpske države upravo na Kosovu i Metohiji i da „KiM za Srbe nije niti će ikada biti država, već sastavni deo Srbije, srce našeg identiteta i duhovnosti”. On je još pojasnio da je to mesto toliko opisano i opevano u srpskoj kulturi, da su Srbi starosedeoci i da nikako drugačije ne može biti. Svoje izlaganje je završio rečima „Dogodine u Prizrenu”, objasnivši šta taj pozdrav znači.
U veličanstvom izvođenju vokalne solistkinje Slađane Borote i frulaša Milinka Ivanovića Crnog prisutni su uživali u koncertu koji je nazvan „Putovanje Srbijom kroz vekove”. Pesme koje je Slađana Borota odabrala su direktno ili indirektno govorile ili podsećale na vreme srednjevekovne Srbije, vizantijske napeve, pesme koje imaju veliki melodijski raspon, raskosnu melodiju, pesme sa Kosova i Metohije… Predstavljen je bogat repertoar srpskih pesama srednjovekovne Srbije i njenim vladarima, potom velikim naučnicima Nikoli Tesli, Mihajlu Pupini, Milutinu Milankoviću, borcima Prvog svetskog rata sa akcentom na Milunku Savić, Natalijinu ramondu, proboj Solunskog fronta, kao i pesme posvećene Kosovu i Metohiji…
Foto: arhiva S. Petrović, D. Jakovljević, B. Tomić-Daržirol
Publika je oduševljeno reagovala na svaku pesmu što je bilo veliko priznanje umetnicima iz Srbije. Slađana Borota je izjavila da je želela da „naša tradicionalna muzika, muzika stare Srbije, koja po lepoti, vrednosti, kvalitetu i vekovnom postojana bude uvrštena u muziku sveta. To je moja najdublja muzička i vokalna inspiracija. Muzika stare Srbije”. U svojoj nameri ona i Milinko Ivanović su uspeli. Inače Slađana Borota je školovani vokalni solista iz Beograda i Milinko Ivanović Crni frulaš iz Kragujevca, koji je svoj život posvetio fruli i sa njom obišao ceo svet.
I za kraj predstavili su igrači folklornog ansambla Balkanika, koga vodi francuski profesor Bruno i koji se pretežno sastoji od francuskih igrača. Nakon izvedenih igara iz Srbije, u kolo su ušli i prisutni te je Vidovdan ponovo i emotivno, i duhovno, i kroz ljubav i kroz suze okupio predstavnike dva naroda. Program je vodila Bosiljka Tomić Daržirol.
Veče se završilo u jednom restoranu nedaleko od crkve gde su se Srbi i Francuzi okupili, razgovarali i lepo družili. „Naši francuski prijatelji koji su došli to veče i koji su posle sa nama igrali naše kolo je pravi simbol francusko-srpskog prijateljstva. To je prava nit, prvi simbol koji povezuje dva naša naroda”, dodala je za portal Rasejanje.info, Sanjica Petrović.
Izvor: Rasejanje.info
*U Francuskoj i Španiji ima dosta Srpskih pravoslavnih crkava i manastira u kojima služe francuski i španski pravoslavni sveštenici.
