Kfor na Kosovu i Metohiji zauzeo više od 1.500 hektara najplodnijih oranica bez naknade
Samo su Amerikanci za zauzeto zemljište , na rok od 99 godina, za bazu Bondstil kod Uroševca privatnicima isplatili naknadu od 100 do 150 eura po aru –Velike baze KFOR-a na najplodnijoj zemlji kod Prištine, Prizrena, Suve Reke, Vučitrna i đakovice -Vojna pista na dojučerašnjoj njivi – Srbi vode spor protiv francuskog Kfora.
Kada je polovinom 1999. godine međunarodna vojna i civilna misija stigla na Kosovo i Metohiju KFOR je u startu zaposeo sve kasarne Vojske Jugoslavije, objekte brojnih preduzeća ali i velike površine privatnog, državnog i društvenog srpskog zemljišta gde je locirao baze i teško naoružanje sa opremom. Do kraja 1999. godine na Kosovu i Metohije je već bilo 44.000 vojnika Kfora iz 39 zemalja. Ako je po Kumanovskom sporazumu predviđeno da se KFOR može useliti bez naknade u kasarne Vojske Jugoslavije, nigde nije propisano da KFOR može graditi baze na privatnom, zadružnom i društvenom poljoprivrednom zemljištu gde su do juče sejani pšenica, kukuruz, paprika…
Za vrlo kratko vreme u svih pet sektora KFOR-a: Zapad, Sever, Centar, Jug i Istok, niklo je nekoliko velikih vojnih baza u kojima je smesteno teško naoružanje i druga tehnika sa vojnom opremom. No, po površini prednjačila je u gradnji američka vojna baza kod Uroševca Bondstil, kod sela Sojevo. Na samom početku angažovanja u KFOR-u, Amerikanci su ogradili prostor od 600 hektara na kojem je za vrlo kratko vreme izgrađeno više od 240 objekta, devet heliodroma, artiljeriska i tenkovska baza, radarski centar, pokriveni bazen, velika vojna bolnica, crkva, zatvor i drugi objekti. Po površini Bondstil je najveća vojna baza u Evropi. Amerikanci su zauzeli ovu površinu na rok od 99 godina i u nju su uložili, kako priznaju, više od 300 miliona dolara.
Da bi zakonski regulisali okupaciju privatne imovine, Amerikanci su na osnovu posedovnih listova za zemlju privatnicima, na rok od 99 godina, uplaćivali cenu od 100 do 150 eura po aru, jer je to, navodno, realna cena zakupa zemlje 10 kilometara od Uroševca. Na površinama velikog Bondstila zemljoradnici su ranije koristili njive radi uzgajanja useva pšenice, kukuruza ili kao livade, dok je mali deo bio pod usevom niskog rastinja.
Vojne baze KFOR-a u drugim sektorima takođe su izgradjene na najplodnijim oranicama.Tako je sa velikom bazom francuskog kontigenta KFOR-a u srpskom Novom Selu kod Vučitrna, britanskom bazom kod Prištine, nemačkom bazom kod Prizrena i Suve Reke, dve italijanske baze kod đakovice i drugim manjim bazama. Italijanski KFOR je na sedam kilometara od đakovice na više desetina hektara oranica sagradio veliku pistu za sletanje i uzletanje aviona , dok je komanda sektora Zapad na najplodnijem zemljištu, takođe kraj đakovice. KFOR prilikom ovog okupiranja privatnog zemljišta, nije isplatio odštetu niti kakvu nadoknadu nikome. Naravno, ni vlasnicima.
Za sada su samo Srbi iz Novog Sela kod Vučitrna poveli spor protiv francuskog kontigenta KFOR-a, koji je u njihovom selu bez osnova i naknade zaposeo više desetina hektara najplodnijih njiva. Braća Dragan i Branislav Mihajlović iz Novog Sela dobili su presude na sudovima u Vučitrnu i Prištini, a i od Vrhovnog suda Kosova, koji je utvrdio obavezu francuskog KFOR-a da mora platiti nadoknadu usled nelegalnog saposedanja četiri hektara njihovih njiva. No, francuski KFOR je je uputio Mihajloviće da pravdu potraže u Parizu, od Francuskog ministarstva odbrane. Međutim, sa te adrese Mihajlovićima nije odgovoreno više od dve godine.
U poslednjih godinu i po dana Kfor je pojedine bivše kasarne VJ predao takozvanim Kosovskim bezbedonosnim snagama. Na primer, to je uradio ameriki kontigent KFOR-a sa kasarnom u Gnjilanu, francuski KFOR sa kasarnom Bair u južnom delu Mitrovice, britanski KFOR sa kasarnom kod Prištine na putu za Kosovo Polje i drugim mestima. Za takve povrede prava svojine Vojske Srbije (koja je pravni naslednik VJ), nema nikakvog osnova ni u Kumanovskom sporazumu, niti u drugim javnosti dostupnim pravnim aktima.
U ovom trenutku na Kosovu i Metohiji ima 10200 vojnika Kfora iz 36 zemalja.
