Otvoreno pismo profesoru Vojinu Dimitrijeviću iz Beogradskog centra za ljudska prava, povodom teksta Jedni nacionalisti kradu, a drugi se bore za vlast“ (Blic, Beograd, 3. april 2011)
Poštovani profesore Dimitrijeviću,
Sa zanimanjem smo pročitali vaše tvrdnje da su Dveri (i još neke srpske organizacije) nasilnici, ubice, lopovi i, uopšte gledano, ljudi koji imaju problem s psihom.1) Uljuljkani smo bili hvalama da su Dveri – Pokret za život Srbije“ miroljubiv patriotski pokret, ali izgleda da je u pitanju samo srpska kolektivna iluzija.
Pošto je dnevni list Blic“, poznat po tome što već neko vreme nijedan njihov napis o Dverima nije tačan, pomislili smo i da vama neko smešta lažnim intervjuom, baš kao što smešta organizaciji zvanoj CIA, tvrdeći da je dotična stavljala drogu u hleb Francuzima 1951. zbog masovnih eksperimenata.2) Odahnuli smo kad se ispostavilo da CIA nije oklevetana i da je zaista stavljala drogu u testo tuđeg građanstva, pa je celo selo haluciniralo i zijan pravilo. (A i Blic“ je članak zaista preneo iz britanskog Telegrafa“, utvrdili smo. 3) Nađu i oni poneko zrno.)
Tako smo došli do toga da je vaš intervju možda stvaran. Što ne znači da nije bilo i pokoje blage halucinacije u vašim izjavama o Dverima.
PRAŠAK U HLEB ILI U VODOVOD?
Vaše tvrdnje da su Dveri ikoga prebile, ubile, pokrale ili proganjale razmatrali bismo tamo gde srpski običajni i srbijanski pozitivni zakoni uređuju. Takođe bismo voleli da u budućnosti ispitamo koji to prisilni i masovni psihijatrijski tretman predlažete kad pominjete dugoročne načine promene psihe“ Srba. U intervjuu niste mnogo detaljisali taj zanimljiv projekat socijalnog inženjeringa, baš kao iz romana Leposava“ Pavla ćosića. 4) Mislite li da je praktičnije medikamente stavljali Srbima u hleb nego u vodovod? I kako ćete razlikovati srbe od Građana?
Ali sve te teme neka ostanu za buduća druženja, a sada bismo se osvrnuli na to da ste Dveri nazvali tobožnja nevladina organizacija“. Kada od zaštitnika ljudskih prava u civilu i pisca proročkih naslova poput Terorizam, Strahovlada, Silaženje s uma i Međunarodno pravo ljudskih prava, čujemo oštru kritiku, odmah se zapitamo gde grešimo, iako smo registrovani još u 20. veku po svim zakonima lokalne države (da joj ime sad ne pominjemo, jer možda nije država već protektorat).
KAKO DA SE POISTINIMO I UHLEBIMO?
Ako smo mi tobožnji“, da li je vaš Beogradski centar za ljudska prava istinska nevladina organizacija? Možete li nam vi izdati uverenje da li smo ljudi ili podljudi?
Mi delimo vaše mišljenje da vaš Centar jeste nevladin jer vas ne finansira Vlada Srbije, već desetak vlada NATO i drugih često prijateljskih zemalja, kojima ste na vašem sajtu uljudno istakli spisak zahvalnosti. 5)
Podržavamo vaš stav da čoveka ne treba ceniti po tome gde prima platu“, te zato ne tvrdimo da ste strani plaćenik“. Zakoni Srbije zaista ne poznaju takav izraz, već drugačije uređuju podrivanje bezbednosti države zarad materijalne koristi.
Nećemo posezati ni za jeftinim parafrazama Semjuela Džonsona da je rodoljublje poslednje utočište nitkova, ali da je odanost tuđoj zemlji prvo“. (Uzgred, niste ga tačno citirali 6), ali dobro, dešava se čoveku, baš kao ono sa Remonom Aronom, koji nije bio ni levičar niti je pisao o Alžirskom ratu 7).
Dverima nisu potrebni takvi jeftini trikovi jer smo mi, profesore, zaista namerni da učestvujemo u vlasti te je svaki savet kako da do nje dođemo dobrodošao. Zato smo, podstaknuti vašim mudrim rečima, vredno proučili pristup Beogradskog centra za ljudska prava.
EVO VAM PSIHA NA DLANU
Nevolja je što su desetine hiljada sledbenika Dveri upravo nazadni i tvrdoglavi dinarski patrijarhalni tipovi i još više matrijarhalne tipice, pa ćete nas razumeti da zbog njih ne smemo uzimati novac od stranih vlada iako žudimo da budemo istinska nevladina organizacija“.
Srećom, na spisku finansijera vašeg Beogradskog centra za ljudska prava nisu samo strane vlade već i neke privatne ustanove. Recimo, plaća vas i po Trećem svetu glasovita američka Nacionalna zadužbina za demokratiju (National Endowment for Democracy, NED/NZD), uz druge sestrinske ustanove.8, 9)
Da li je NZD rešenje da Dveri postanu prava nevladina organizacija? Nije isključeno da ćete brzo biti ponosni kako se psiha Dverjanina i Srbina menja i mozak globalno sazreva, samo kad se hoće. Nek’ nas Bog sačuva kokaina u drogi, eskadrona smrti, prijateljskih revolucija i demokratskih pučeva
Za početak našeg preumljenja, u demokratskom i prijateljskom dijalogu vas pozivamo na okrugli sto o ovim temama i preliminarno pitamo Beogradski centar za ljudska prava za više detalja o vašoj krovnoj organizaciji:
1. Da li je vaš finansijer Nacionalna zadužbina za demokratiju u stvari vladina organizacija, finansirana kompletno od strane Senata i drugih državnih struktura SAD, uključujući i osnovanu sumnju da ga i finansira i CIA preko svojih paravana.10) Ako je tako, da li bi vaš Beogradski centar za ljudska prava, kao korisnik novca, trebalo da se zove istinska vladina organizacija?
2. Zašto se u člancima o NZD stalno pominju i nesrećni prevrati po Južnoj Americi, kojima je CIA pomagala potlačenim narodima da izađu na slobodno tržište?11)
3. Zašto je Karl Geršman, predsednik NZD, 1986. rekao: Bilo bi strašno za demokratske grupe širom sveta da se vidi kako su subvencionisane od strane CIA. Videli smo to šezdesetih i zato je to prekinuto. Nismo imali mogućnost da ovo radimo i zato je Zadužbina bila stvorena“? 12)
4. Da li je Alen Vajnstajn, ugledni istoričar i službenik SAD, 1991. rekao za NZD: Mnogo toga što mi danas radimo CIA je radila skriveno pre 25 godina“?
5. U svetlu ovih reči, možemo li se složiti sa spoljnim analitičarima koji ovako ocenjuju NZD: Ono što je urađeno jeste da se skrene sa groznih stvari (urađene od CIA, prim. red.) na novu organizaciju sa imenom koje lepo zvuči, Nacionalna zadužbina za demokratiju. (…) Stvaranje Nacionalne zadužbine za demokratiju je remek-delo. Politike, odnosa sa javnošću i cinizma“. 13)
Znamo da vi, profesore, ne možete lično stići da promenite psihu baš svakog pojedinačnog Srbina, pa na naša pitanja slobodno mogu odgovoriti i sva druga pravna i fizička lica koja u Srbiji hleb jedu od NED. 14)
IMA NADE, PROFESORE!
Naivno smo mislili da je dovoljno što slobodarske Dveri, za razliku od fensi kolonijalnog LDP, ne podstiču rasizam prema crncima ili prećutkuju epidemije raka zbog prijateljskog osiromašenog uranijuma po vaskolikoj Srbiji. Možemo mi i bolje, sad vidimo.
Ali nemojte misliti ni da smo neki mrzitelji SAD. Srpsko istorijsko pamćenje podrazumeva činjenicu i da smo sa Sjedinjenim Američkim Državama bili saveznik u dva svetska rata. I sećanje da nisu svi američki državnici klimakterični terminatori. Siva je ovo planeta, znamo. Primetili ste sigurno i da mi, neuki, ne tvrdimo da je svaki hleb koji CIA mesi gorak, kao onaj u Francuskoj. Ne znamo, nismo probali.
Ali, ako opet budete predavali u Virdžiniji, molimo da nas preko Blica“ izvestite kakve su puter-kifle i bageti u Lengliju. Dok se vi ne vratite i prenesete nam nova duhovna iskustva i pouke, gledaćemo da zaista nikog ne prebijemo, ubijemo ili pokrademo.
Samo se vi nama čuvajte halucinacija.
I starajte se da država čiji ste podanik bude ponosna na vas.
Vaš – u neoliberalnom i nedemokratizovanom Hristu –
