Srpkinja portparol predsednika Sejšela

Srđana Janošević, koja se sa roditeljima pre 24 godine odselila na ova egzotična ostrva, brine o odnosima s javnošću tamošnjeg prvog čoveka države

Prvi put je na Sejšelima bila kao 16-mesečna beba koju su roditelji poveli na odmor. Sa sedam godina ostala je da živi tamo, pasoš te ostrvske države dobila je sa 16, a pre dve godine postala je deo kabineta predsednika Sejšela gde danas radi kao šef press službe.

Grupa malih ostrva u zapadnim vodama Indijskog okeana, koju je 2010. posetilo tek 55 ljudi iz Srbije, već 24 godine dom je Srđane Janošević. Kao još jedan dokaz činjenice (izgleda neosporne) da izdanaka naše gore ima na svakom parčetu planete, i da su radom, talentom i obrazovanjem obezbedili visoka mesta u svetu biznisa, nauke, politike, umetnosti, ona je deo jedne od pet srpskih i tri mešovite sejšelsko-srpske porodice, stanovnika države koju u turističkim ponudama opisuju kao zemaljski raj.

Od pre dve godine ova 31-godišnja devojka zadužena je za odnose s javnošću aktuelnog predsednika Sejšela Džejmsa Mišela, a od pre godinu dana je i šef tog odseka.

Nikad nisam ni pomislila da ću raditi za šefa države, kaže Srđana, a onda su me u aprilu 2009. pozvali iz kabineta predsednika i rekli mi da on ceni moj rad i da bi hteo da radim kod njega.

Vrata tog kabineta nije joj otvorila partijska knjižica, kako bi se iz iskustva Srbije moglo očekivati, već prethodni osmogodišnji novinarski rad, najpre na tamošnjem radiju, a zatim i u informativnom programu televizije gde je radila i kratke dokumentarne filmove. Za njenu sklonost ka medijima moglo bi se reći da je genetska, jer joj je majka Vesna radila na TV Sarajevo.

Kako su se 1987. našli hiljadama kilometara daleko od tadašnje Jugoslavije?

Roditelji su voleli da putuju, pogotovo na tropska ostrva. Moj otac Srđan, rođeni Beograđanin, nekada zaposlen u Jatu, prvi put je boravio na Sejšelima 1974. godine, sledeći put smo otišli na odmor, a kasnije su odlučili da odu da rade. Kada je počeo rat u Bosni i Hercegovini, shvatili smo da nemamo gde da se vratimo, pa smo ostali da živimo tamo.

Srđana je školovanje započela na Sejšelima, a nastavila u Velikoj Britaniji gde je maturirala i diplomirala englesku književnost i francuski jezik i istoriju na Univerzitetu Reding. Kao dobitnik prestižne čivning stipendije, tu je završila i master studije iz etike i političke teorije.

Za stanovnike Sejšela, 87.000 doseljenika, kaže da su primer skladnog i mirnog života ljudi različitih rasa, vera i nacija. Doprinos tome dali su i malobrojni Srbi, koji su sa Grcima, Ukrajincima, Rusima i Bugarima napravili malu pravoslavnu zajednicu u kojoj je Srđanin otac rukopoložen za sveštenika. Ona se nada da će jednog dana tamošnja pravoslavna kolonija sagraditi crkvu.

Ankica Marinković

Raj za ljubitelje mora i peščanih plaža

Ni ovu malu ostrvsku državu čija egzistencija počiva na turizmu nije zaobišla ekonomska kriza. Troškovi života su, kaže Srđana, postali veći, ali se uz pomoć MMF-a već dve godine sprovode ekonomske reforme. Mereno kroz kriterijume zdravstvene zaštite, obrazovanja, ekologije, ljudskih prava, slobode govora, Sejšeli imaju najbolji standard u regionu, dodaje. Na pitanje da li je to zaista raj na zemlji, kako ga predstavljaju na fotografijama u turističkim katalozima, odgovara da za one koji vole more, sunce, peščane plaže i tropske šume svakako jeste. Sejšeli ne žele da postanu destinacija za masovni turizam kako bi očuvali prirodu. Prošle godine ova ostrva posetilo je rekordnih 174.000 turista, obaveštava nas Srđana.

Na godišnji odmor u Srbiju

Bez obzira na to što se odavno odselila, Srđana nije zaboravila srpski, a i godišnji odmor provodi ovde. I prošlog septembra bila je u Beogradu: Sejšeli su za ljude iz Srbije egzotika, a za mene je to Srbija.

O njenim vezama sa korenima govori i kratki dokumentarac Svedok, koji je snimila 2006. To je, kaže, obično svedočanstvo o mučnom životu Srba i Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji: Za vreme NATO bombardovanja radila sam kao radio novinar i bila sam ljuta, jer su mnogi zapadni mediji u izveštajima pravdali sve zločine te agresije. Film sam napravila na engleskom da bih mogla da ga prikažem na Sejšelima i da ga šaljem novinarima, prijateljima i televizijama po svetu.