Pablo Pikaso je jedan od najznačajnijih i najuticajnijih umetnika 20. veka.
Pikaso bio je vajar, slikar, grafičar i scenograf, a njegovo stvaralaštvo se smatra prekretnicom o umetnosti. Odlikuje ga i konstantno preklapanje perioda.
U svom Plavom razdoblju, koje je trajalo od 1901. do 1904. godine, slikao je prvenstveno siromahe. Slikama dominiraju različite nijanse plave boje koje ostavljaju melanholičan utisak na posmatrača. Dela iz ovog perioda spadaju u najpopularnija umetnička dela 20. veka, a neka od njih su “Stari gitarista”, “Život”, “Skroman obrok” i “Obrok slepca”.
Tokom svog života, Pikaso je samo dva puta uradio plakat za film. Jedan za Bunjuelov film “Andaluzijski pas“, a drugi je, za našu kinematografiju jako bitan film, “Bitka na Neretvi“ reditelja Veljka Bulajića, prenosi City Magazine.
Veljko Bulajić je upoznao Pikasa u Monte Karlu 1964. godine na filmskom festivalu. Kada je završeno snimanje filma, krenula je njegova svetska distribucija. Bulajić je zatražio od Pikasovog agenta u Parizu da dizajnira plakat za film koji će se koristiti na zapadnom tržištu, prvenstveno u Velikoj Britaniji.
Plakat za film “Bitka na Neretvi” je štampan u ograničenom tiražu i svaki primerak je potpisao Pikaso na poleđini. “New York Times” je u nedeljnom broju, u 1,200 000 primeraka, objavio taj plakat.
Pikasu je delovala interesantno ponuda da napravi poster za jedan film koji dolazi iz Jugoslavije, te je odlučio da pogleda film kako bi doneo konačnu odluku. Nakon što je odgledao film i upoznao se sa istorijom Jugoslavije, doneo je odluku da za poster iskoristi motive svoje slike “Sabinjanke” te da ih prikaže u crvenoj boji kao asocijacja za antifašističku borbu.
Pablo Pikaso je za ovaj poster odbio honorar, ali je zauzvrat tražio 12 flaša vina iz Jugoslavije. Lično Veljko Bulajić je pripremio kolekciju od 12 flaša vina jer je i on sam bio veliki ljubitelj. Kolekcija vina su iz Dalmacije, Srbije i Makedonije, a Pikasu je upravo Bulajić uručio poklon.
Bitka na Neretvi je jugoslovenski partizanski film iz 1969., snimljen u međunarodnoj koprodukciji sa Italijom i Zapadnom Nemačkom.
Scenario za film su napisali Stevan i Veljko Bulajić koji ga je i režirao. Glavne uloge tumače Sergej Bondarčuk, Jul BrIner, Entoni Doson, Milena Dravić, Boris Dvornik i Orson Veles. Zasnovan je na istinitim događajima tokom iz Drugog svetskog rata.
Često se smatra jednim od najboljih filmova snimljenih u Jugoslaviji, a bio je možda i najskuplji: procene o njegovom budžetu kreću se od najmanje 4,5, pa čak i do 12 miliona dolara( što bi danas iznosilo oko 70 milona dolara). Bio je nominovan za Oskara za najbolji film van engleskog govornog područija.
Post Views: 11
