Dve večeri ljubitelji knjiga u švajcarskom Bazelu i nemačkom Frajburgu imali su prilike da čuju doživljene i ispričane priče preosvećenog srpskog patrijarha Pavla i novinara Đorđa Randelja. U organizaciji Umetničkog centra Soko iz Bazela, potpomognut šahovskim klubom Sorab takođe iz Bazela, galerije Fuga našla fugnu Gorana Kojića iz Denclingena kraj Frajburga i medijskoj portala Rasejanje.info održane su promocije, koja će za u naredna tri dana biti i u Štutgartu, Karlsrueu i Miluzu.
Foto: Rasejanje.info
Đorđe Randelj je jedan od najpoznatijih novosadskih i vojvođanskih novinara, publicista i književnik, autor 26 knjiga, jedini novinar koji je za svoj rad dobio Oktobarsku nagradu Novog Sada i to baš one nesrećne, strašne 1999. godine u vreme NATO agresije i bombardovanja svog grada i svoje države Srbije. Kao sveštenički sin i student beogradskog Bogoslovskog fakulteta prvi je – kad se to osamdesetih godina prošlog veka najzad dozvolilo – u mnogim časopisima, a najviše na stranicama novosadskog Dnevnika, počeo da prati rad Srpske pravoslavne crkve i život i običaje naroda našeg hrišćanskog. Upravo o tome periodu je kasnije sastavio dve dragocene knjige: jednu o srpskim slavama, praznicima i običajima (knjiga „Svetačnik”) i drugu u kojoj nam je prepričao celo Sveto pismo Staroga i Novoga zaveta – ovde u knjizi „Otkriće Biblije”, koja je svojevrsni uvod u najvažniju i najčitaniju knjigu na svetu i popularni, jednostavni vodič kroz nju, od stvaranja sveta i Nojevog potopa, pa do stradanja Hristovog na Golgoti i Dela apostolskih na kraju.
Đorđe Randelj je bio i među prvim vojvođanskim novinarima koji je 1988. godine otišao na ratno ili bolje reći predratno Kosovo i Metohiju da tamo ostane mesecima i mesecima sledeće tri godine, da bi nam napisao i dočarao težak, strašan i gotovo nepodnošljiv život progonjenih Srba i Crnogoraca u našoj južnoj pokrajini. Imao je tada i jedinstvenu priliku da se probije i do tadašnjeg vladike Raško-prizrenskog, koji je kasnije postao i patrijarh srpski Gospodin Pavle, jedna od najznamenitijih ličnosti u modernoj, savremenoj istoriji našeg naroda.
Govorio je Randelj na promocijama kako mu je mesecima potom bio i sagovornik i pratilac, pa i (što posebno voli da naglasi) lični šofer po kosmetskim selima i gradovima, crkvama i manastirima i svuda gde je još bilo Srba i srpskih svetinja.
Foto: Rasejanje.info
Ti njihovi susreti, pa možda i prijateljstvo, ako se uopšte može „prijateljevati” ako je razlika u godinama između njih dvojice tačno 40 godina, nastavilo se i u Beogradu, posle decembra 1990. kada je vladika raško-prizrenski Pavle izabran za patrijarha srpskog, Randelj mu je bio redovan gost u Patrijaršiji, što se sve u ovoj knjizi može pročitati.
O stradanju i progonu Srba sa Kosova i Metohije Randelj je napisao i objavio jednu knjigu još 1989. godine (dakle, još pre 30 godina), zbog koje je imao problema na svom poslu u Novom Sadu, baš kao što je i naš patrijarh imao problema u Beogradu kad god je iznosio vlastima stvarnu situaciju na Kosovu.
Posle smrti našeg patrijarha Pavla, 44-og patrijarha na tronu Svetog Save, Randelj je napisao knjigu o neverovatnom i jedinstvenom životu ovog jedinstvenog čoveka, koji je u najgorih 20 godina novije srpske istorije spasao obraz i dušu našem narodu. Knjiga je doživela četiri izdanja. Po zapovesti bivšeg patrijarha srpskog Irineja, prevedena je i na engleski jezik – i izašla je uz njegov blagoslov i u izdanju Patrijaršije SPC.
„Danas se ta knjiga može dobiti u svim crkvama i svim eparhijama naše SPC od Nemačke i Austrije do Amerike, Kanade i Australije, ali Randelj nam kaže da je nije morao ni prevoditi, jer Srbi u Čikagu ili recimo Torontu više vole da je imaju na srpskom nego na engleskom jeziku. Oni te knjige u engleskom prevodu eventualno kupe za svoju decu ili unučad, a pogotovo za novostečene prijatelje i komšije, prosto da im pokažu, pa da se malo i pohvale, iz kojeg i kakvog naroda dolaze”, dodao je Randelj.
Publika je pažljivo slušala razne doživljaje i dogodovštine novinara Randelj i uživala u mnogim manje poznatim ili nepoznatim situacijama patrijarha Pavla.
Moderator u Bazelu bila je Andrijana Adamović, dok je u Frajburgu vrsni muzičar Goran Kojić pratio promociju uz divnu džez muziku.
Izvor: Rasejanje.info