Na stranicama dnevnog lista „Danas“[1] ovih dana otvorila se debata, ali se pokrenula i mala kampanja sa ciljem da se Aida ćorović, aktivistkinja jedne nevladine organizacije iz Novog Pazara podrži, ne bi li se zaštitila od nečuvenih, bahatih, vulgarno agresivnih, ali pre svega opasnih napada od strane tamošnjeg muftije Zukorlića.
Naime, Aida ćorović napisala je jedan pristojan, analitički osvrt na neke političko-religijsko-demagoške događaje u Pazaru u organizacije dičnog muftije, razgolitila to i naravno kritički se prema tome odredila. Zatim je na nju usledio napad Zukorlića preko izvesnog MOK-a, organizacije mladih muslimana, u kojem je ćorovićeva, malo je reći, verbalno linčovana, giljotinirana i na kraju spaljena.
Ovime je otvoreno čitavo polje spornih odnosa, patoloških totalitarističkih ambicija koji umnogome pravazilaze okvire lokalne problematike, a bitno ugrožavaju i truju odnose u društvu i to najeksplozivnijim socijalnim sredstvom – međuetničkom konfliktnom materijom.
Muftija rečnikom rasplamsale mržnje kidiše bezrezervno. Kroz usta MOK-a poručuje Aidi ćorović da je ona „lice bez biografije, bez fakultetskog obrazovanja, bez kučeta i mačeta, isfrustrirana ličnim životnim neuspjehom, u samom vrhuncu klimaksa“.
Muftija rečnikom rasplamsale mržnje kidiše bezrezervno. Kroz usta MOK-a poručuje Aidi ćorović da je ona „lice bez biografije, bez fakultetskog obrazovanja, bez kučeta i mačeta, isfrustrirana ličnim životnim neuspjehom, u samom vrhuncu klimaksa“. A onda, u nastavku, retorički, gotovo isto formulisano pita – kako drukčije razumeti to: „što osoba sa srednjoškolskom spremom, dakle čak i bez fakultetske diplome, bez ikakvih relevantnijih referenci u biografiji, samo sa pečatom lokalne nevladine organizacije, pa čak i naglašeno isfrustrirana neuspjehom u ličnom gender životu (u jeku klimaksnih nadražaja), može biti toliko značajan faktor“. Ovome je, naravno, svaki komentar suvišan.
O tome da Zukorlić ne ceni mnogo žene govori i činjenica da je oženio dve. Iako vera to dopušta, religija ženu uglavnom vidi kao robinju i malu fabriku dece, a od toga se muftija nije odvojio. Dakle, ne bi bilo ni toliko čudno što ih i javno omalovažava i vređa, da je reč samo o muškom šovinizmu. Međutim, Aida ćorović je Zukorlovićeva opsesija i fiksacija ne samo zato što je žena, nego što je razumela njegov posao dobro, što vidi šta on radi, i što o tome javno govori. Nije u tom kontekstu beznačajna činjenica i to što Aida pripada istom etničkom korpusu, pa Zukorlić ne može da je etiketira kao četnika, ali se od etikete četničkih saradnika nije izvukla. No, evo šta Aida kaže o Zukorlovićevom činjenju i njegovim delima: „Polako, ali sigurno, Zukorlić dodaje ciglu po ciglu svojoj maloj džamahiriji u kojoj će biti neprikosnoveni vođa i vlasnik svega što u tom vilajetu diše i hoda. Jer, samo u takvom okruženju njegov opstanak je moguć, a vlast za kojom tako otvoreno čezne ostvariva.“
Međutim, Aida ćorović je Zukorlovićeva opsesija i fiksacija ne samo zato što je žena, nego što je razumela njegov posao dobro, što vidi šta on radi, i što o tome javno govori. Nije u tom kontekstu beznačajna činjenica i to što Aida pripada istom etničkom korpusu, pa Zukorlić ne može da je etiketira kao četnika, ali se od etikete četničkih saradnika nije izvukla.
Ovome što je Aida uvidela i javno rekla teško da se bilo šta može prigovoriti. To je jedna duboka istina, upakovana u ubitačni kalibar – u jezgrovitu, sadržajnu i bolnu, lako razumljivu formulaciju najogoljenije moguće suštine. I na to Zukorlić nema odgovora. Ta ponavljana istina je poput plamička koji rasteruje mrak. Da li je zaista moguće da se jedan silni muftija, desna ruka muftije Cerića, njegova uzdanica i ideološko čedo, vodič nekih sandžačkih muslimana, ajatolah u nastajanju, uplašio jedne žene lepih i bistih očiju? Da. Može nekim izgledati prepotentno, čak i budalasto, ali ta žena jedina je politička ili građanska snaga na Sandžaku koja stoji nasuprot puzajućoj džamahiriji. Ostali politički faktori koji trenutno stoje na suprotnoj strani od muftijine tamo su zbog kalkulacije i špekulacije, a ne uverenja i principa. Oni mogu biti na bilo kojoj strani, kao i sva stranačka bolumenta u Srbiji, u zavisnosti od toga čija je kesa teža. ćorovićeva nije tog kova. Ona ima svoj stav i kritički sud. Zna šta su slobode, a šta zloupotrebe, indoktrinacije i totalitarizam. Da li je to dovoljno snažna brana napadu na zdrav razum koji neki predvode? Nije, ali je stvarna. Koliko je ona jaka ili slaba, odraz je snage ili slabosti našeg društva. To je linearna jednačina. Toliko je jako i naše društvo, ta zajednica koja poput peščanog sata gubi zrnca sopstvene supstance.
Paralelno s ovim, otvorena je i diskusija o tome da li je „Danas“ uopšte trebalo da objavi to Zukorlićevo saopštenje koje je trbuhozborno saopštio famozni MOK. Sasvim je sigurno da je trebalo. Istina, pri tom je ćorovićeva pretrpela osioni, monstruozni napad, ali karte je otvorio i muftija. Rukavice su skinute i sad vidimo jasno ko je ko i šta je šta. Aida je sve to što joj je Zukorlić poručio preko MOK-a čula od istog izvora nebrojano puta. Ona iluzija nije imala. Zna ona šta o njoj misli muftija, ali javnost u Srbiji baš i ne zna. Sada i javnost može da vidi nešto što se ne dâ videti, i što se krije. Pogledajmo kako se ponaša i dejstvuje neko ko se navodno bori za navodno ugrožena prava.
Za Srbiju bi bilo nužno da sve ovo ne ostane Aidina bitka. I da odmah raščistimo – Zukorlićeva politika je, kao i svako neprirodno stanje, neodrživa. Samo je pitanje vremena kada će propasti i po koju cenu. Kučan, Tuđman, Izetbegović, Milošević, đukanović… svi oni bili su iz iste matrice. Razlikovali su se po razmerama posledica i roku trajanja. Iz te kuhinje serviran je i Zukorlić. Pitanje je samo to koliko će trajati i koliko će nas – sve zajedno: hrišćane, muslimane, Srbe ili Bošnjake, i kolateralno sve građane – koštati.
