Ova predsednička kampanja razlikuje se od prethodnih po tome što se u njenom centru nalazi radnik. Tokom poslednjih pedeset godina, jedan od glavnih napora neoliberalne ideologije bio je istiskivanje radnika iz političkog imaginarija Amerike, zamenjujući ga sa dva prepoznatljiva socio-ekonomska aktera – sa potrošačem i poreskim obveznikom – koji su u centru javnih diskusija i socijalnih politika, usmeravajući debatu ka pitanjima vezanim za potrošnju i javne finansije. Kako su simboličko prisustvo i ekonomska prava radničke klase opadali, uloga potrošača i poreskih obveznika dobijala je na značaju.
Uporedo sa sistemskim slabljenjem zaštite radnika, koje se ispoljavalo stagnacijom plata, povećanjem privremenih ili nesigurnih poslova, smanjenjem beneficija i prava na štrajk, u SAD-u postalo je uobičajeno da se globalni ekonomski napredak gleda kroz porast prava potrošača (pravo na izbor, na dobijanje kredita, na kupovanje u bilo kom trenutku, na poručivanje na kućnu adresu, itd.). Redovno se pozivalo na poreskog obveznika kako bi se opravdalo smanjenje socijalne pomoći i odbijanje bilo kakve javne potrošnje koja ne bi bila u svrhu ulaganja, tj. privatnog profita. Demokratske uprave Džejmsa Kartera, Vilijama Klintona i Baraka Obame su skoro isto toliko podsticale ovu retoričku promenu koliko i republikanske uprave Ronalda Regana i Džordža Buša starijeg i mlađeg.
Dolazak Džozefa Bajdena u Belu kuću 2021. godine označava u neku ruku prekretnicu u korist radnika. Na samom početku svog mandata on naglašava da će radnici i odbrana njihovih sindikalnih prava biti njegov prioritet. Time je ponovo stavio radničku klasu u centar pažnje. Nova promena se najjasnije dešava u jesen 2023. kada je glavni radnički sindikat, „Ujedinjeni automobilski radnici – UAR“ (United Auto Workers – UAW), organizovao šestonedeljni štrajk. Cilj je bio osvrtanje na brojne povlastice date „Velikoj trojci“ u prethodnih dvadeset godina (Big Three, „Velika trojka“ – tri velika proizvođača: Dženeral Motors, Ford i Stelantis, koji je nastao spajanjem Fiat Krajslera i grupe PSA [Peugeot Société Anonyme]). „Velika trojka“ bila je odgovorna za smanjenje plata i za pogoršanje radnih uslova. Oko šest meseci ranije, radnici sektora su izabrali za predsednika sindikata Šona Fejna, 54-godišnjeg električara, čiji su i otac i deda automobilski radnici, tako konačno zamenjujući potčinjeno i korumpirano rukovodstvo. Posebno ratoboran, novi lider od prvog trenutka pokazuje svoju nameru da se bori još jače, kako bi povratio izgubljene privilegije radnika.
Pregovori oko obnove kolektivnih ugovora otvaraju se u povoljnom kontekstu za automobilske firme, koje beleže veliki porast profita. Njihov novi izvor zarade bile bi baterije za električna vozila, sa šest fabrika u izgradnji, koje su raspoređene između tri proizvođača.
Dana 15. septembra 2023, suočen sa zastojem u pregovorima sa poslodavcima, UAR preduzima radikalnije mere, čime je označen kraj perioda relativne sindikalne uzdržanosti. Umesto da pozove na prekid rada na nacionalnom nivou, organizacija se odlučuje za naizmenični štrajk: ciljani prekidi rada se dešavaju u fabrikama i u skladištima rezervnih delova širom zemlje, uključujući i mesta gde se sklapaju najprodavaniji modeli. Ovaj oblik štrajka ograničava gubitke u platama pošto se radnici smenjuju u radu, a i dalje ometaju lanac proizvodnje. U početku, pošto je UAR nedelju dana unapred najavio lokacije štrajkova, „Velika trojka“ pronalazi rešenje tako što privremeno otpušta hiljade radnika u drugim mestima koja bi mogla biti direktno pogođena. Sindikat iz osvete odlučuje da više ne daje najave, čime je sprečen bilo kakav plan proizvodnje. Na vrhuncu protestne akcije bilo je 45.000 ljudi u štrajku, od oko 150.000 radnika ukupno.
Predsednik koji protestuje
Samo dve nedelje nakon početka protesta, predsednik Bajden došao je da podrži radnike fabrike Dženeral Motors iz Belvila, u Mičigenu. Dočekao ga je Fejn i ponosno naglasio jedinstvenost ove posete – nikada ranije se nijedan predsednik tokom mandata nije pojavio na nekom štrajku. Već narednog dana, Donald Tramp pokušao je da uzvrati tako što je otišao da se obrati radnicima (koji ne štrajkuju i nisu sindikalizovani) u fabrici podizvođača rezervnih delova, na manje od sto kilometara odatle. Ne dotičući se problema zbog kojih su radnici nezadovoljni, on je samo kritikovao Bajdenov entuzijazam za električna vozila, dodajući da bi UAR trebao da podrži njegovu kandidaturu. Na taj poziv se Fejn nije odazvao: „Ne vidim razlog da upoznam tog čoveka, jer mislim da njega ne zanima ono za šta se mi borimo, za šta se radnička klasa bori. On je na usluzi samo milijarderima, a to je upravo ono što nije u redu sa ovom državom.“
Radnici su iz ovog čuvenog štrajka uglavnom izašli kao pobednici. Ugovorima potpisanim sa proizvođačima predviđeno je povećanje plata od 25% u naredne četiri godine, povećanje penzija, ponovno uspostavljanje mera prilagođavanja troškovima života (koje su bile ukinute tokom pandemije), kao i konačno ukidanje omraženog sistema dvostrukih plata, koji je omogućavao kompanijama da zapošljavaju nove radnike dajući im dosta manju platu nego radnicima koji su tu duže, a rade na istoj poziciji. Plate lica sa najnižom zaradom bi trebalo da porastu do 160%. Ova pobeda podstakla je mnoge druge štrajkove (pročitati članak u okviru), ne samo među sindikalno organizovanim radnicima, već i širom velikog sektora privatne industrije, gde radna snaga nema nikakav oslonac u vidu sindikata.
Većina stručnjaka se (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 2.500 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Post Views: 22
