U Parizu, u sedištu Uneska, otvorena izložba o srpskim srednjovekovnim manastirima

Izložbu otvorio patrijarh srpski Porfirije

Povodom 20 godina od upisa manastira Dečana na Listu svetske baštine manastira Visoki Dečani Listi svetske baštine, Ministarstvo kulture Republike Srbije, u saradnji sa Eparhijom raško-prizrenskom, u sedištu Uneska u Parizu organizovalo je izložbu o izuzetnim univerzalnim vrednostima srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji, čije je očuvanje ujedno i misija Uneska.

Foto: Minisarstvo kulture R. Srbije/SPC

Izložbu o srpskim srednjovekovnim manastirima na Listi svetske baštine u opasnosti – Dečanima, Gračanici, Pećkoj patrijaršiji i crkvi Bogorodice Ljeviške otvorio je patrijarh srpski Porfirije. Patrijarh je poručio da je stavljanjem srpskih svetinja pod svoju zaštitu, UNESKO pokazao njihov univerzalni značaj za ceo civilizovani svet, istovremeno ih čuvajući za buduće naraštaje. Takođe je ukazao da Visoki Dečani, zbog teških i složenih istorijskih okolnosti kroz koje je srpski narod kroz vekove prolazio, a kroz koje i danas prolazi, svoju primarnu svetlonosnu misiju su konstantno, ćutke i dostojanstveno ostvarivali, svedočeći i u najmračnijim vremenima da je svetlost jedini ispravni put.

„Visoki Dečani, zbog teških i složenih istorijskih okolnosti kroz koje je srpski narod kroz vekove prolazio, a kroz koje, nažalost, i danas prolazi, svoju primarnu svetlonosnu misiju su konstantno, ćutke i dostojanstveno ostvarivali, svedočeći i u najmračnijim vremenima da je svetlost jedini ispravni put i jedini pravi cilj svakog čoveka. Tako su oni i onda kada je tama zla, greha, mržnje i nasilja bila najgušća i kada se činilo da nastupa njen trijumf, svojom svetlošću obasjavali put ka dobru, vrlini, miru i ljubavi. Svojim trajanjem i delovanjem Dečani su, kao i svaka druga hrišćanska svetinja, uvek svedočili svetost i ukazivali na nju kao na najviši ideal i imperativ Jevanđelja iskazan rečima Gospodnjim: Budite sveti, jer sam ja svet! (3Moj. 19,2). Tako su oni ukazivali i na to da je svetost osnovno naznačenje čovekovo, odnosno da je svaki čovek stvoren da bi postao svet. Zato su manastiri mesta istinskog preobražaja, jer prevashodno kroz podvig, post, molitvu, bogoljublje, bratoljublje i druge vrline, preporađaju ljude”, naglasio je patrijarh srpski.

Ovu izložbu je organizovalo Ministarstvo kulture Srbije, te se prisutnima obratio i ministar Nikola Selaković. On je rekao da je srpska kulturna baština na Kosovu i Metohiji i dalje, u 21. veku, jedno od najugroženijih kulturnih dobara u Evropi. „Neprekidni nasrtaji na srpsku baštinu, pokušaji falsifikovanja istorije postali su gotovo svakodnevnica. Samo u periodu 2023-2024. dogodio se 31 napad od kojih je većina bila usmerena na uništavanje i skrnavljenje kulturnih dobara”. On je podsetio da su u velikom talasu nasilja, u martu 2004. godine stradali, među mnogim drugim, i neki od neobično vrednih srpskih spomenika, da je uništeno, spaljeno i oštećeno 34 crkve i manastira i razrušena tri groblja. Ministar Selaković je ukazao i na aspekt ugrožavanja srpskih srednjovekovnih spomenika na Kosovu i Metohiji, čak i onih koji su svetska baština, putem falsifikata, kroz krivotvorenje podataka o njihovom poreklu.

Po svečanom otvaranju hor Bogoslovije Svetog Kirila i Metodija iz Prizrena izveo je polusatni koncert. Ovom događaju su prisustvovali  mitropolit raško-prizrenski Teodosije; episkop pariski i zapadnoevropski Justin; protođakon Radomir Vrućinić, rektor Bogoslovije Svetog Save; protođakon Dragan Radić, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu, ambasadorke Republike Srbije i Bosne i Hercegovine u Parizu Ana Hrustanović i Bojana Kondić Panić.

„Manastiri Visoki Dečani, Pećka Patrijaršija, Gračanica i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu su vrhunska ostvarenja srpske srednjovekovne umetnosti i hrišćanska sveta mesta najvišeg ranga, od posebnog značaja za srpsku crkvenu i nacionalnu istoriju, ali i, što je i najvažnije, za život Srpske Pravoslavne Crkve. Ove svetinje su prvorazredni spomenici kulture, odabrani da reprezentuju domete srpskog umetničkog stvaralaštva na području Kosova i Metohije u srednjem veku. Njihove istorije se prepliću i usko povezuju zahvaljujući njihovim ktitorima, a u velikoj meri i slikarima i graditeljima koji su demonstrirali svoj prepoznatljiv umetnički stil i ponekad ostavljali svoje potpise na ovim spomenicima. Sva četiri spomenika su naručili srpski svetovni i crkveni poglavari”, navela je Srpska pravoslavna crkva.

Izvor: SPC / Rasejanje.info