Povratak u domovinu često je izazov koji prevazilazi individualne priče povratnika. Oni koji se vraćaju u Srbiju po osnovu sporazuma o readmisiji, prinudno ili svojevoljno, suočavaju se sa nizom poteškoća: od ponovne izgradnje života u zemlji iz koje su jednom otišli, preko prevazilaženja traumatičnih iskustava iz inostranstva, pa do pristupa pravima u složenom sistemu podrške. Sve to čini proces njihove reintegracije otežanim, koji zahteva sveobuhvatan pristup prilagođen njihovim specifičnim potrebama. Upravo zbog toga, Nacrt predloga Nacionalnog programa za reintegraciju povratnika za period 2024–2026. godine, predstavlja značajan korak ka unapređenju sistema podrške povratnicima.
Miloš Mihajlović, načelnik Odeljenja za primarni prihvat i ostvarivanje prava povratnika po sporazumu o readmisiji u Komesarijatu za izbeglice i migracije Republike Srbije (KIRS), ističe značaj ovog dokumenta: „Radna grupa KIRS izradila je nacrt predloga Programa za reintegraciju povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji i prateći Akcioni plan za period 2024–2026. godine. Ova dva strateška dokumenta, izrađena uz podršku Međunarodne organizacije za migracije (IOM), GIZ i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), predstavljaju prvi sveobuhvatni okvir za uređenje procesa reintegracije povratnika po osnovu readmisije u poslednjih 15 godina‟.
Kako dodaje, Program i prateći Akcioni plan imaju za cilj da unaprede sistem podrške povratnicima kroz rešavanje ključnih pitanja u oblastima stanovanja, zapošljavanja, obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, kao i borbe protiv diskriminacije i društvene marginalizacije.
„Izrada ovih dokumenata predstavlja važan korak ka ispunjavanju međunarodnih obaveza Republike Srbije, kao i jačanju saradnje između državnih institucija, lokalnih samouprava i međunarodnih partnera u oblasti migracija i reintegracije. Zahvaljujemo se našim partnerima – IOM, GIZ i UNDP – na značajnoj podršci u izradi ovih strateških dokumenata, koji će doprineti održivoj reintegraciji povratnika i unapređenju njihovog položaja u lokalnim zajednicama‟, navodi Mihajlović.
Put do strategije: Od podrške do rezultata
Nemačka razvojna saradnja kroz programe koje u Srbiji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, od 20216. godine aktivno podržava KIRS u unapređenje upravljanja migracijama u Srbiji. Ova saradnja donela je konkretne rezultate koji vode efektivnom i održivom sistemu podrške za reintegraciju povratnika. Dobre prakse koje su razvijane u okviru Nemačkog centra za migracije, stručno obrazovanje i karijeru – DIMAK postale su sastavni deo ovog strateškog dokumenta.
Među značajnim rezultatima su unapređen kvalitet usluga informisanja i savetovanja povratnika i upućivanja na adekvatne mere podrške od strane KIRS. Razvijena je elektronska baza podataka, koja treba da omogući poverenicima u lokalnim zajednicama bolju procenu potreba povratnika, planiranje mera podrške i praćenje efekata Aplikacija Kataloga usluga, na jednom mestu objedinjuje dostupne programe podrške i olakšava savetnicima i poverenicima da unaprede informisanje i savetovanje povratnika, ali i samim povratnicima pomaže da se lakše snađu u složenom sistemu dostupne podrške.
Fokus na lokalnu zajednicu: Bolja koordinacija i međusektorska saradnja
Uloga poverenika za izbeglice i migracije u lokalnim zajednicama ističe se kao ključna za uspeh programa. Oni su prvi kontakt povratnika sa sistemom podrške. U narednom periodu planiraju se skupovi razmene iskustva i obuke na lokalnom nivou koje za cilj imaju unapređenje njihove koordinacije sa relevantnim lokalnim institucijama i organizacijama civilnog društva. U predlogu programa predviđa se saradnja sa zdravstvenim ustanovama, centrima za socijalni rad, školama, ali i mobilnim timovima romskih koordinatora, zdravstvenih medijatora i pedagoških asistenata i organizacijama civilnog društva
Važnost ovog programa, za koji se javna rasprava upravo završila, meri se ne samo brojem povratnika kojima je pružena podrška, već i time koliko je promenio način na koji zajednica posmatra i dočekuje ljude koji se vraćaju. Jer reintegracija nije samo individualni izazov – ona je ogledalo društvene kohezije i institucionalne spremnosti.
Post Views: 9
