Dominik Stros Kan, svrgnuti direktor Međunarodnog Monetarnog Fonda, svojevremeno se požalio, piše dopisnica londonskog Sandej tajmsa iz Vašingtona Kristina Lamb, da su mu mračne sile za petama, da mu pletu stupicu, a da su u osnovi svega novac, žene i moj jevrejski identitet. U priči dalje stoji kako se Stros Kan na jednoj konferenciji u Pitsburgu zatekao u pisoaru sa Nikolom Sarkozijem, predsednikom Francuske, pa mu je u tako ekskluzivnom ambijentu zatražio da sveže svoje pobesnele terijere koji su krenuli u hajku na njega, na šta je ubrzo došao glas iz Jeliseja u vidu diskretnog, ali nedvosmislenog upozorenja da bi, ako čelnik MMF-a uđe u trku na predstojećim predsedničkim izborima u Francuskoj kao protivkandidat Sarkoziju, Jelisejska palata mogla – evo sada citata iz Sandej tajmsa, pustiti u opticaj kompromitujući materijal (o Stros Kanu) koji se nikako neće svideti francuskoj publici.
REčENO UčINjENO
Dominik Stros Kan je u sondažama javnog raspoloženja u Francuskoj viđen ko favorit na izborima u Francuskoj, pa je zato bukvalno za sedam dana od najmoćnijeg finansijera na svetu redukovan na čoveka bez moći i budućnosti.
Naslov ove velike igre nije, svakako, njegovo jevrejstvo (to bi mu čak bio adut u rukama), niti njegova manijačka opsednutost ženama, a pogotovo ne mađarskom sobaricom koju su mu namestili u njujorškom hotelu. Naslov priče je ugrožena hegemonija dolara; tema priče je big mani(big money) Vol Strita;egzekutor u priči je Imperija, taktička meta Evropska unija – via Nikola Sarkozi – a neposredni izvođač radova CIA.
Francuz je načinio Fo pa(Faux pas) i mada je elitni član iste falange monetarnog terora, istog neoliberalnog, zločinačkog udruženja, nije mu, naprosto, bilo spasa. Omaklo mu se da glasnije razmišlja o alternativi dolaru – greh koji Imperija ne oprašta. Usudio se da razmišlja kako bi globalnoj ekonomiji više koristilo ako bi se u valutnoj korpi MMF-a dolar zamenio valutama rastućih ekonomija (kineski juan, na primer). Taknuo je u sveto slovo Vašington-Vol Strit konsenzusa – američku dominaciju i kontrolu nad velikim novcem još od Bretona Vudsa (1945).
Veliki novac ide pod ruku sa velikom politikom i Imperija je sada dobila zlatnu priliku da preko mađarske sobarice kao paravana, poravna najmanje dva krupna računa. Jedna je promena režima u MMF-u, a drugi spasavanje svog klijenta u Evropi od francuskih birača.
Zavaljen u fotelju prve klase, francuski direktor MMF-a, poznat kao čovek koji slabo kontroliše vlastiti šlic – u Francuskoj veliki zavodnik (grand seducteur) – baca pasioniran pogled na stjuardesu Er Fransa i glasno, da okolina čuje, dobacuje: Kako lepa stražnjica!
Stros Kan putuje iz Njujorka za Evropu na sastanak sa Angelom Merkel radi dogovora o baratanju finansijskom krizom u Evropskoj uniji. Deset minuta pre poletanja aviona dva agenta u civilnom odelu hapse ga pod optužbom da je tog istog popodneva u hotelu na Menhetnu( apartman od tri hiljade dolara za jednu noć) pokušao da siluje sobaricu, 32-godišnju naturalizovanu crnkinju iz Gvineje.
Krajem prošle sedmice, supruga Stros Kana An Sinkler, kćerka milionera, dilera umetničkim predmetima, izbavlja supruga uz garanciju do šest miliona dolara iz zloglasnog zatvora Rikers Ajland. Strosovi nemaju problem sa novcem. U Vašingtonu poseduju kuću, u Maroku vilu, u Parizu apartman, a na računu milione…Uz nagodbu sa sudom direktor Međunarodnog Monetarnog Fonda smešten u iznajmljeni apartman (200 hiljada dolara mesečno) u Donjem Menhetnu, sa detektorom na nozi, čeka sada da padne sečivo američke pravde.
APOSTOL GORKE MEDICINE
Dominik Stros Kan nije čovek za kojim bi mnogo duša na svetu prolilo suzu. Uticajni je član mračne svetske vlade u senci – grupe Bilderberg; one iste grupe koja je na tajnom sastanku u Virdžiniji praktično izabrala Baraka Obamu za predsednika SAD još pre nego što je izašao na izbore. Zatim, on je rasni izdanak neoliberalizma, apostol gorke medicine kojom veliki novac Vol Strita i Američkih federalnih rezervi, maskiran u takozvane strukturalne reforme, razara socijalna tkiva nesrećnih primalaca. Međunarodni monetarni fond je – u teoriji – međunarodna agencija, u praksi, od Breton Vudsa do danas, poluga pod kontrolom Vol Strita i američkog Trezora. Takozvani programi strukturalnog prilagođavanja(SAP) – gorka monetarna pilula koju MMF administrira zemljama u nevolji, služi interesima banaka kreditora i multinacionalnim korporacijama.
Istini za volju, MMF nije izmislio ovu smrtonosnu medicinu razarajućih ekonomskih reformi u zemljama klijentele. MMF je birokratski predator čiji je zadatak da nametne ekonomske mere (politiku) u ime i za račun hegemonih interesa posednika velikog novca (big money), kojim se stvara prosperitetno okruženje za profite velikih, imperijalnih investitora u ekonomijama sa niskim nadnicama.
Od dolaska na čelo MMF-a, 2007. godine, funkciju koja po pravilu pripada čoveku iz Evrope – DSK (kako ga u Parizu oslovljavaju) pokušao je da, pored jeresi sa dolarom, pribavi Fondu privid humanog lica, ali tako da ne poljulja suviše brod neoliberalizma. Šok tretman za klijente u ekonomskim nevoljama, kakav trpe Grčka, Irska ili Portugalija (u Beogradu narkoza još deluje), nije se suštinski menjao pod palicom DSK-a. Primer: skok cena goriva i hrane, koji je prethodio kolapsu na Vol Stritu (septembar-oktobar 2008), bio je proizvod manipulacija na tržištu. Cene žitarica artificijelno su podizane celim instrumentarijumom spekulativnih operacija. I umesto da zauzda spekulatore i smanji cene goriva i hrane, uloga MMF-a bila je da obezbedi da vlade zemalja dužnika ne ometaju slobodno tržište i ne sprečavaju rast cena. Rast cena energije i hrane, prouzrokovan manipulacijama, a ne oskudicom ponude, služio je samo globalnom siromašenju…DSK je bio aktivan učesnik u ovoj manipulaciji tržišta; ukidanje subvencija za hranu i gorivo Tunisu i Egiptu, na primer, bilo je izričit zahtev MMF-a i naširoko je uticalo na socijalne nemire koji su u januaru zahvatili Bliski istok Global risrč).
Imperija nije smela da dozvoli ugrožavanje hegemonije dolara na vrhu MMF-a, a pogotovo da na tom vrhu bude čovek koji je, po zaključku Vašingtona, nosio u sebi zrnce jeresi. Kasa kojom bi i dalje upravljao Francuz sa tragovima degolizma u krvi naprosto nije mogla da ostane u nesigurnim rukama, bez kontrole koja bi osiguravala perpetuiranje američke hegemonije.
AMERIčKA OSVETA
Paralelno, DSK je zaboravio opomenu iz Jelisejske palate, postao je opasnost, zapretio je da kao kandidat Socijalističke partije Francuske potuče na izborima našeg čoveka u Parizu. Ulazak socijaliste u Jelisejsku palatu bio bi politički nokdaun za Imperiju, otvaranje puta za redefinisanje francusko-američkih odnosa i slabljenje uticaja Obame u Evropskoj uniji, sa istovremenim slabljenjem arbitriranja Vašingtona u NATO-u. Zato je čikici, velikom zavodniku, nameštena u Njujorku mađarska sobarica. I samo što je dotična povikala kako ju je svetski finansijski mandarin jurio po sobi spuštenih pantalona, već su ga javno paradirali pred pripremljenim tv kamerama,sa lisicama na rukama, kao poslednjeg kriminalca i serijskog silovatelja.
Uz osvetu, Amerikanci obično serviraju i dozu poniženja, ponekad na ivici civilizacijskog neukusa.
Samo četiri dana posle nameštaljke u hotelu, Obamina mašinerija bila je u punom pogonu dok još protiv velikog grešnika nije bila ni podignuta optužnica. Obamin ministar finansija Timoti Gejtner, inače bivši izvršni direktor Federalnih rezervi, traži da se na čelo MMF-a dovede odmah novo lice u vidu vršioca dužnosti jer DSK ne može više da bude direktor borda MMF-a. Gejtner traži da se na upražnjeno mesto odmah postavi drugi čovek u Fondu, Džon Lipski, bivši potpredsednik moćne američke banke JP MOrgan, i čovek sa ličnim vezama i interesima u Vol Stritu.
U naizgled nezavisnoj akciji, senator iz Ilinoisa Mark Kirk takođe kandiduje Džona Lipskog proces smene na vrhu mora odmah da počne.
Dominik Stros Kan strpan je u zatvor budući da ga nije pokrivao diplomatski imunitet kakav bi trebalo da uživaju funkcioneri Breton Vudsa prema važećem protokolu. Amerika ga nije ni do danas ratifikovala. Konvencija o privilegijama i imunitetu za međunarodne agencije UN, daje, inače, tim agencijama široki imunitet u zemljama u kojima su bazirane. Funkcioneri pod takvim režimom, u ovom slučaju MMF, po američkim pravilima i praksi imaju samo limitirani imunitet. Direktoru MMF-a nije dozvoljeno da uživa ni takav imunitet. I kako navodi jedan londonski komentator Bez scenarija pripremljenog od strane moćnih ljudi iza scene, tretman šefa MMF-a bio bi sasvim drugačiji. Da nije tako gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg i Obamin blagajnik Timoti Gejtner već bi pritekli u pomoć i cela stvar bi bila izvedena, uostalom kao i toliko puta ranije, po praksi zaštite reputacije važne javne ličnosti. Ovaj put ništa se od toga nije desilo.
DELOVANjE IZ DRUGOG PLANA
Stros Kanu je glatko odbijen prvobitni zahtev da se brani sa slobode uz kauciju od milion dolara i ovde ujedno izranja na površinu deo tkiva paukove mreže čiji je naslov hegemonija dolara, tema veliki novac Vol Strita, egzekutor Imperija, taktički cilj Evropa – via Nikola Sarkozi – a izvođač radova CIA.
Ko je odbio ponudu DSK-a da bude pušten uz kauciju od milion dolara? Sudija Melisa Džonson.
Ko je sudija Melisa Džonson? Štićenica Majkla Blumberga, moćne figure Vol Strita i gradonačelnika Njujorka.
Koje postavio Melisu Džonson na mesto distriktnog sudije? Majkl Blumberg.
Optužnica i hapšenje direktora Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros Kana pokazuje sve znake zamke nameštene i komandovane od strane moćnih članova finansijskog establišmenta, u sprezi sa Nikolom Sarkozijem čija politika služi interesima SAD, a protiv interesa Francuske i Evropske unije (Majkl čosudovski Promena režima: zamka za Dominik Stros Kana).
Optužnica protiv Francuza podignuta je ekspresno, bez intenzivnog forenzičkog prosedea, a na osnovu izjave mađarske sobarice.
Ko je napisao optužnicu? Tužitelj po imenu Sajrus Vens Junior…
Ko je Sajrus Vens Junior? Sin Sajrusa Vensa Seniora, svojevrsnog državnog sekretara u vladi Džimija Kartera. Kakve to ima veze u tekućoj aferi? Očuh Nikola Sarkozija, koga Imperija sada spasava od francuskih birača, Frenk Vizner Drugi, visoki funkcioner CIA, služio je u Stejt departmentu kao pomoćnik državnog sekretara Sajrusa Vensa Seniora, oca sadašnjeg Kanovog tužitelja Sajrusa Vensa Juniora. Ima li, pak, to bitne veze sa tekućom aferom? I te kako. Viznerovi i Vensovi su u čvrstim političkim i biznis vezama. Sa njegove strane, Nikolas Sarkozi je i dalje u prisnoj vezi sa očuhom Frenkom Viznerom Drugim, koji je, uzgred, aktivno učestvovao kao lobista Vol Strita i Vašingtona u Sarkozijevoj kampanji za predsednika Francuske. CIA je odigrala centralnu ulogu iz dugog plana u destabilizaciji Golističke partije i izboru Nikola Sarkozija, objavio je svojevremeno Tijeri Mejsan u traktatu Operacija Sarkozi: kako je CIA plasirala svog agenta u srce kampanje radi podrške izboru Nikola Sarkozija.
Sarkozijeve veze sa CIA- via očuh ili, pak, veza očuha Frenka Viznera Drugog sa porodicom Vens, odakle je skuvana tužba, nisu same po sebi dovoljne za pravno validnu dokumentaciju nameštaljke u kojoj je pokošen nezgodni Francuz. Ali činjenice su tvrdoglave stvari, a afera, naprosto, zaudara na američki manir likvidacije odsluženih prestupnika.
