U 2024. godini, klimatska kriza je prosečnoj osobi donela šest dodatnih nedelja ekstremno visokih temperatura, što je dodatno pogoršalo razarajuće posledice toplotnih talasa širom sveta. Najteže pogođene bile su države Kariba i Pacifika, gde su stanovnici izdržali skoro polovinu godine pod opasnim vrućinama, pokazuje analiza organizacija World Weather Attribution (WWA) i Climate Central.
Stanovnici Indonezije, Singapura i zemalja Centralne Amerike suočili su se sa čak 122 dodatna dana opasne vrućine, dok su oni u Saudijskoj Arabiji zabeležili 70 takvih dana. U godini kada je najmanje 1.300 hodočasnika preminulo od posledica ekstremnih vrućina tokom hodočašća u Mekci, postalo je jasno koliko je problem eskalirao.
Šta je uopšte „opasna“ vrućina
„Opasna vrućina“ odnosi se na temperature koje značajno ugrožavaju ljudsko zdravlje, posebno kod ranjivih grupa kao što su stariji, deca, hronični bolesnici i oni koji rade na otvorenom.
Stručnjaci je definišu kao dane kada temperatura prelazi prag gornjih 10% najtoplijih dana iz perioda 1991–2020, pri čemu vlažnost dodatno povećava osećaj toplote i rizik od toplotnog udara, dehidracije i kardiovaskularnih problema.
Na primer, u tropskim područjima temperature iznad 35°C uz visoku vlažnost mogu biti smrtonosne. Indeks toplote, koji kombinuje temperaturu i vlažnost, često daje realniju procenu opasnosti za organizam.
Prevencija uključuje redovno unošenje tečnosti, izbegavanje fizičkih napora tokom najtoplijih sati i boravak u klimatizovanim prostorima, dok stručnjaci naglašavaju važnost sistema ranog upozorenja i edukacije kako bi se smanjile posledice sve češćih i intenzivnijih toplotnih talasa uzrokovanih klimatskim promenama.
Gde su zabeleženi dodatni toplotni dani?
U Brazilu i Bangladešu bilo je 50 dodatnih dana visokih temperatura, dok su Španija, Norveška i balkanske zemlje imale po mesec dana više opasnih vrućina. Čak i zemlje poput Velike Britanije, SAD-a i Australije, koje su među najmanje pogođenima, suočile su se sa tri dodatne nedelje povišenih temperatura.
Toplotni talasi su najsmrtonosnija posledica klimatske krize, a fosilna goriva su njihov glavni uzrok, upozoravaju naučnici.
„U 2024. godini uticaji fosilnih goriva postali su jasniji i razorniji nego ikada pre“, rekao je za Gardijan dr Fridrik Oto sa Imperial College London, ko-voditelj WWA.
Pored toplotnih talasa, globalno zagrevanje pojačalo je i druge ekstremne vremenske događaje. Uragani Beril i Milton, koji su dostigli kategoriju 5, ne bi bili tako snažni bez klimatskih promena. U isto vreme, Filipini su bili pogođeni nizom od šest tajfuna u roku od 30 dana, što je pogodilo 13 miliona ljudi.
Stručnjaci pozivaju na hitnu obustavu korišćenja uglja, nafte i gasa kako bi se sprečilo dodatno pogoršanje situacije. Takođe, naglašavaju važnost izveštavanja o smrtnim slučajevima uzrokovanim toplotnim talasima u realnom vremenu.
Šta dalje?
Za 2025. godinu ključne mere uključuju poboljšanje sistema ranog upozorenja, jačanje otpornosti u zemljama u razvoju i povećanje finansijske podrške bogatijih država. Kako je izjavila Džuli Arigi iz Crvenog krsta za Gardijan, „Svaka zemlja mora ubrzati napore da se prilagodi promenama i pripremi za buduće izazove.“
Post Views: 13
