R. i ja jednoglasno odlučujemo da ne propustimo još jedan protest, da Novu godinu provedemo kako i dolikuje, s bebom na blokadama. Uzbuđena sam što će to konačno da iskusi uživo, van mog stomaka. Što će sutra znati da je s pet meseci bila sa studentima na ulici. Dok šetam kučiće i smišljam koliko slojeva treba da joj obučem za protest, shvatam da me peče grlo. U čitavom planiranju zaboravila sam na zagađenje. Otvaram aplikaciju koja hladnokrvno kaže: Vazduh – Opasan. Kao da to već ne znam. Tešim se da joj neće biti ništa od ta dva ili tri sata napolju ali kad uđem u kuću, kad skinem zadimljenu jaknu sa sebe, shvatam da beba definitivno ostaje kod kuće. Satima polemišemo da li da svi ostanemo kod kuće ili da je ostavimo nekom od rodbine. Ovo nam je prva Nova godina s njom ali upravo zbog nje, više nego ikad moramo na ulicu.
U 22 h R. i ja, umorni roditelji, pijemo crni čaj a ona, gladna beba, sisa. Na brzinu cepam parče kartona i markerom ispisujem: ‘Bebo, sve ću popraviti. Obećavam!’ Niko neće razumeti moj transparent ali nema veze, to je za bebu, ako već nije bila tu, da zna da smo mi bili tu, za nju.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 09. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 177
